Već 30 godina živimo u nenormalnim okolnostima, a upravo u takvim okolnostima čovek ne može da se ponaša normalno, on u jednom momentu ne može više, jer ima ograničene mentalne i emocionalne kapacitete, kazala je Sonja Stančić, psiholog iz Banjaluke kometarišući današnji maskar u Sanskom Mostu.
Naime, kako je ona kazala za "Nezavisne novine", mi se stalno vrtimo oko pojedinaca, oko nekih interesnih grupa, odnosno stalno potenciramo neke grupacije ljudi ili pojedince, međutim imamo zaista veliki problem na celom Balkanu sa mentalnim zdravljem nacija, kojim se niko ne bavi poslednjih 30 godina, od rata pa na ovamo.
Foto: Društvene mreže, Instagram printsrkin/srpskainfocom, Profimedia
- Mi nikada nismo zalečili te rane, nego smo nastavili da ih produbljujemo. Odnosno, ne radi se na mentalnom zdravlju, to se stihijski pušta. Problem je što se, nijedan sistem, ni državno uređenje, ni zdravstveni sistem, ni pedagoški sistem, ne bave se mentalnim stanjem nacije, ne bave se mentalnim stanjem deteta. Znam da će mnogi reći, mnoge institucije imaju razne protokole, imaju razne dokumente, ali to je sve mrtvo slovo na papiru i apsolutno ništa se ne sprovodi. Ja ću sad ponoviti ono što ponavljam svaki put, ništa se nije uradilo u odnosu na prošli put. Imali smo Ribnikar kao možda najveću javnu tragediju o kojoj se pričalo medijski jako dugo i na osnovu toga nismo napravili ništa da bismo možda predupredili ili videli ovakve slučajeve - kazala je Stančićeva.
Kako je dodala, ponovo će se reći da je to izolovan incident, da se slučajno desilo, da se to dešavalo svugde pa se desilo i ovde, naći ćemo neki porodični problem kod tog čoveka koji je bio okidač ili neki drugi problem kao što sad već nalazimo.
Pročitajte još
Foto: Tanjug/AP
- Ali nije zaista tu fokus. Fokus je da ovo što se desilo, se dešava stalno u manjoj ili većoj meri i u školama: i deca prema deci, i roditelji prema deci, i muškarci prema ženama. Mi živimo u nasilnom društvu i negujemo nasilne obrazice ponašanja, i onda čovek kad ima problem, on misli da jedino nasilje rešava taj problem - poručila je Stančićeva.
"Opravdanja" za ubicu na društvenim mrežama
Mnogi ljudi na društvenim mrežama na ovaj ili onaj način pokušavaju da opravdaju današnje ubistvo, međutim Stančićeva navodi da se oni emocionalno identifikuju sa njim.
- LJudi koji opravdavaju postupak ovog čoveka su se identifikovali sa njim zato što značajan broj tih ljudi želi ili ima potrebu da reaguje prema nekom drugom, ali nije u kapacitetu da to uradi, te onda kada imamo nekog ko je to uradio oni se emocionalno identifikuju sa takvom osobom. Oni na taj način pokušavaju da reše svoj problem, da na neki način spuste tenziju, da bi zadovoljili sebe - kazala je Stančićeva.
Kako je dodala, to nije ništa neuobičajeno.
Foto: Društvene mreže
- Komentarisanja na društvenim mrežama naravno to pojačavaju, jer ono što ne možemo da uradimo u stvarnosti, možemo na društvenim mrežama. To je to neka virtuelna realnost za oslobođanje od naše emocionalne napetosti i nekih negativnih mentalnih predloga. Tako da meni nije neuobičajeno da se identifikuju, pogotovo kad se radi o radnom pravu ili uskraćivanju na radnom pravu, uskraćivanju na život, ili kad se radi o situaciji hijerarhije gde imamo podređenog i nadređenog, pa su nadređeni tamo neki uskratili jednom običnom čoveku domaru njegova prava - rekla je Staničićeva.
Kako je dodala, ljudi će mu dati alibi za njegove postupke, jer bi i oni možda nešto slično učinili, ali ne mogu.
- Upravo tu nastaje problem mentalnog stanja nacije, jer mi u tim komentarima podrške imamo potencijalne ljude koje su mentalno bolesni, i imaju mentalne probleme koji bi mogli završiti povređivanjem druge osobe - kazala je Stančićeva, dodajući da se ne zna koliki je zaista broj tih ljudi koji imaju ozbiljne mentalne poteškoće, a nalaze se u radnom okruženju.
BONUS VIDEO:
