Velika Gospojina slavi se s ljubavlju i naročitim poštovanjem, a kao i za ostale crkvene praznike, narodna verovanja i običaji igraju važnu ulogu u očuvanju ovog značajnog dana.
Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznatog kao Velika Gospojina, vezuju se brojna verovanja. Jedno od najpoznatijih je da biljke i trave ubrane na ovaj dan imaju posebna lekovita svojstva.
Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama.
Foto: Profimedia
Bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom, naročito je važan. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.
Pročitajte još
Bolesnici se na Veliku Gospojinu umivaju na izvorima lekovite vode, verujući da će im Bogorodica doneti isceljenje.
Foto: Shutterstock
Verovanje kaže da u periodu između Velike i Male Gospojine, koja se proslavlja 21. septembra, treba obaviti neke obrede zahvalnosti Bogorodici, za koju se smatra da je zaštitnica žena, odnosno majki, i dece. Zahvalnost za rađanje, plodnost i rodnost zemlje, kao i stoke.
Period između dve Gospojine naziva se Međudnevnica, Međugospojinci ili period prelaza. Tada žene beru međudnevničke trave: krlju (ricinus), hajdučku travu, papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak… Ovim travama, veruje se, leče se razne bolesti. Takođe, ostavljaju se i „međudnevička jaja” od živine kao najbolja za jelo i rasplod.
Na Veliku i Malu Gospojinu žene poštuju mnoštvo zabrana koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.
BONUS VIDEO:
