Велика Госпојина слави се с љубављу и нарочитим поштовањем, а као и за остале црквене празнике, народна веровања и обичаји играју важну улогу у очувању овог значајног дана.
За празник Успења Пресвете Богородице, у народу познатог као Велика Госпојина, везују се бројна веровања. Једно од најпознатијих је да биљке и траве убране на овај дан имају посебна лековита својства.
Жене беру боровнице и лековите траве, верујући да ће оне донети здравље и благостање њиховим породицама.
Фото: Профимедиа
Босиљак, који се сматра божанском биљком, нарочито је важан. На Велику Госпојину, жене додају босиљак у јела како би заштитиле укућане од зла и призвале благослове Пресвете Богородице.
Прочитајте још
Болесници се на Велику Госпојину умивају на изворима лековите воде, верујући да ће им Богородица донети исцељење.
Фото: Shutterstock
Веровање каже да у периоду између Велике и Мале Госпојине, која се прославља 21. септембра, треба обавити неке обреде захвалности Богородици, за коју се сматра да је заштитница жена, односно мајки, и деце. Захвалност за рађање, плодност и родност земље, као и стоке.
Период између две Госпојине назива се Међудневница, Међугоспојинци или период прелаза. Тада жене беру међудневничке траве: крљу (рицинус), хајдучку траву, папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак… Овим травама, верује се, лече се разне болести. Такође, остављају се и „међудневичка јаја” од живине као најбоља за јело и расплод.
На Велику и Малу Госпојину жене поштују мноштво забрана које се односе на обављање послова у кући и око ње.
БОНУС ВИДЕО:
