OGLASILO SE JUGOSLOVESNKO DRAMSKO POZORIŠTE: Evo gde će biti sahranjena legendarna Rada Đuričin

Rada Đuričin, ostavila je dubok trag u srpskoj kinematografiji, ali i pozorištu, tim povodom sada se oglasilo Jugoslovensko dramsko pozorište.

- Danas je u Beogradu preminula Rada Đuričin, jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Rada Đuričin će biti sahranjena u rodnom Vršcu.

Radojka Rada Đuričin je rođena 31. maja 1934. u Vršcu, u kom je završila osnovnu školu i gimnaziju. Studije glume upisala je 1954. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića, zajedno sa Radmilom Andrić, Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, Batom Živojinovićem… Glumu je diplomirala 1958, a sledeće godine i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Pročitajte još

KOŠTUNICA O BORI: Bog je hteo da ne gleda nova stradanja Srba

13:36

"NOVOSTI" U LJUBLJANI: "Bora je ovde išao u pravoslavnu crkvu"

13:34

Preminula glumica Rada Đuričin

13:18

IMAJU PETORO DECE: Ko je Dragana - supruga Nebojše Dugalića?

13:09

Debitovala je 1958, ulogom Ane Frank u predstavi Dnevnik Ane Frank Narodnog pozorišta u Beogradu. Članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila je od 1958. do 1998. godine.

Sarađivala je sa našim najuglednijim rediteljima, kao što su bili Hugo Klajn, Mata Milošević, Bojan Stupica, Miroslav Belović, Branko Pleša, Dejan Mijač, Boro Drašković, LJubiša Ristić, Milenko Maričić, Vida Ognjenović, LJubomir Draškić, Jagoš Marković…

Tokom svoje duge karijere, igrala je i u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ateljea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a, Bitef teatra, Malog pozorišta „Duško Radović“, Narodnog pozorišta u Nišu i u Užicu, Madlenijanuma, i drugih, manjih i nezavisnih pozornica.

Ali najviše uloga, preko četrdeset, odigrala je na scenama svoje kuće, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u predstavama kao što su bile: R. Petrović Sabinjanke (1959), DŽ. B. Šo Nikad se ne zna (1960), F. M. Dostojevski Krotka/A. Strindberg Gospođica Julija (1961), F. G. Lorka Dona Rosita ili Govor cveća (1962), Molijer Tartif (1964), N. V. Gogolj Mrtve duše (1965), O. Vajld Važno je zvati se Ernest (1966), J. Kolundžić Klara Dombrovska (1967), Š. O’Kejsi Junona i paun (1968), D. Mihailović Kad su cvetale tikve (1969), B. Breht po V. Šekspiru Koriolan (1970), F. M. Dostojevski Zločin i kazna (1971), Ž. Fejdo Buba u uhu (1971), A. N. Ostrovski Vuci i ovce (1974), M. Gorki Vasa Železnova (1976), E. Jong Strah od letenja (monodrama, adaptacija i režija R. Đuričin, 1979), Ž. P. Sartr Đavo i Gospod Bog (1979), A. de Mise Romantične ćudi (1980), M. Kapor Kraj vikenda (1982), D. Fo i F. Rame O ja sam vrlo, vrlo srećna (monodrama, 1982), M. Žoli Razgovor na onom svetu između Makijavelija i Monteskjea (1984), M. Crnjanski Seobe (1986), A. Pejel Gospođa Kolontaj (1987), E. Roterdamski Pohvala ludosti (1990), B. Nušić Narodni poslanik (1991), M. Kapor 011 (1991), V. Šekspir Vesele žene vindžorske (1993), B. DŽonson Vartolomejski vašar (1995), M. Marković Paviljoni (2001), K. Šternhajm Iz junačkog života građanstva (2011), L. Pirandelo Tako je (ako vam se tako čini) (2017)…

Na kamernim scenama Rada Đuričin je sa posebnim žarom kreirala i igrala monodrame i duodrame, i za njih dobijala nagrade. NJene predstave – Pohvala ludosti, 011, Kraj vikenda, Strah od letenja doživele su po više od petsto izvođenja širom Jugoslavije, ali i u brojnim zemljama sveta – u Evropi, Americi, Australiji.

U mitskoj predstavi Jugoslovenskog dramskog, Buba u uhu Žorža Fejdoa, u režiji LJubiše Ristića, Rada je svoju Rajmond Šandebiz igrala na premijeri 1971, a onda blizu dve hiljade puta, skoro 40 godina.

Dobila je mnoge pozorišne nagrade, pored ostalih i Zlatni vijenas na Festivalu malih scena u Sarajevu (1973), Statuetu Ćuran na Festivalu komedije u Svetozarevu (1975), Zlatnu kolajnu žirija rublike na Festivalu monodrame i pantomime Zemun (1996), Diplomu za najbolju žensku ulogu na Međunarodnom festivalu kamernih predstava ro delima Dostojevskog u Rusiji (2002), Diplomu na Međunarodnom festivalu monodrame u Kijevu (2005), Diplomu za monodramu na međunarodnom festivalu Zlatni vitez u Minsku (2005), Prvo mesto na Međunarodnom festivalu monodrame u Rigi (2007).

Rada Đuričin ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u skoro trideset igranih filmova i u pedeset televizijskih produkcija. Film Osma vrata doneo joj je Debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959. godine, a Nagradu za epizodnu ulogu u filmu Parlog dobila je na Filmskim susretima u Nišu 1974.

Dobitnica je Godišnje nagrade JDP-a za ulogu u predstavi Kraj vikenda (1983) i Specijalne godišnje nagrade JDP-a za dramatizaciju i ulogu u predstavi 011 (1992), Zlatnog beočuga za trajni doprinos kulturi Beograda (1998), Specijalnog priznanja za veliki doprinos razvoju kulture grada Vršca (2004), Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srblju i svesrpskom kulturnom prostoru (2007) i drugih priznanja.

Ukazom Predsednika Republike Srbije, 2018. godine, Rada Đuričin je dobila Zlatnu medalju za zasluge.

Rada Đuričin je napisala i objavila dve knjige: Tajna crne ruke: dnevnik jedne glumice (1999) i Moje monodrame (2005). Prevela je dela O ja sam vrlo, vrlo srećna Daria Foa i Franka Rame i Isidora Martina Šermana. Bila je novinar-voditelj u Radio Beogradu.

(Blic)