LJubiša Samardžić Smoki rođen je u Skoplju 19. novembra 1936. godine, u porodici rudara, koji su radili u rudniku uglja "Jelašnica" kod Niške Banje.
Ostvario je brojna priznanja, a njegov život je bio veoma interesantan javnosti, bio je sličan filmu.
Foto: Arhiv Borbe
Detinjstvo je proveo u siromaštvu, a očeva smrt je potresla celu porodicu:
- Otac Drago, radio je u rudniku "Jelašnica", pet kilometara od Niške Banje u kojoj smo živeli. Bio je jamski tehničar i svaki dinar male plate krvavo je zarađivao. Težak rad narušio mu je zdravlje i, 1948. umro je. Ostali smo samo sa minimalnom, porodičnom penzijom, od koje se, kako se onda govorilo, nije moglo ni umreti, a kamo li živeti…
- Majka je na sve načine pokušavala da se zaposli, ali bez ikakvog uspeha. Počela je da preprodaje stvari, da štrika i da nas od te zlehude zarade izdržava - rekao je 1973. godine za TV novosti, a preneo je Jugopapir..
Pročitajte još
On se divio majčinoj snazi, želji da se izbori za porodicu pa se zbog toga u njemu rodila potreba da i on počne da zarađuje:
- Sa devet godina, koliko sam imao kada je otac umro, osetio sam svu težinu nemaštine i kako sam postajao stariji, sve više sam želeo da malo pomognem majci da, nekom usputnom zaradom, povećam kućni budžet.Radio sam, preko školskog raspusta, kod ujaka koji je imao radnju za popravku pisaćih mašina, bio sam portir u hotelu „Srbija“… Sve to pomagalo je, ali nedovoljno - govorio je glumac.
Teški dani u detinjstvu su ga naučili da je rad jedina opcija u životu:
- Onda se majka, snalažljiva kako ju je priroda sazdala, setila da bi mogla da otvori poslastičarnicu. U to vreme, u Niškoj Banji radila je samo jedna, što je, preko leta naročito, kada su dolazili gosti, bilo nedovoljno. Počela je da priprema, pored sveg posla koji je imala, majstorski ispit. Zahvaljujući razumevanju jednog inženjera koji je poznavao našu situaciju i znao da je to jedini način da se prehranimo, ispit je odmah položila. Dobila je majstorsko pismo i u Milenkovićevoj palati, u stvari u hotelu "Partizan", našla je lokal..U novom poslu, ja sam dobio ulogu glavnog fizikalca, glavne radne poluge. Igra sa drugarima, Borom Japancem, Đokom Ćuretom, Batom Šonom, Jugom Sirdljugom, pikanje lopte na Grčkoj livadi, kupanje na Ženevi, tako smo zvali plažu na Nišavi, proredilo se.
Foto:V. Danilov
LJubiša je počeo vrlo rano da radi teške fizičke poslove:
- Svakog jutra skupljao sam prazne džakove i polazio u "Albatnicu", kilometar i po udaljenu od Građanske bolnice u Nišu, po table leda.Tovario sam ih na leđa, uvijene u džakove i nosio do tramvajske stanice. A tu, na stanici, čekale su me nove muke. Trebalo je ili prošvercovati led u tramvaj, ili naći konduktera dovoljno mekana srca koji bi mi dozvolio da uđem.
BONUS VIDEO:
