Ploča sa klinastim pismom iz 6. veka pre nove ere prikazuje kartu Mesopotamije, teritorije koja otprilike odgovara današnjem Iraku, i ono za šta su Vavilonci verovali da počiva izvan poznatog sveta u to vreme.
Snimak "najstarije mape sveta" i priče ispisane na njoj objavio je Britanski muzej u Londonu, najstariji javni muzej na svetu. Drevni artefakt, otkriven na Bliskom istoku, dospeo je u Britanski muzej još 1882, ali je njegov sadržaj ostao misterije sve dok kustosi nisu pronašli deo koji nedostaje i prepisali klinopis.
Ploča sadrži nekoliko pasusa ispisanih klinastim pismom na poleđini, te iznad dijagrama karte koja opisuje stvaranja Zemlje i ono što je pisac verovao da postoji izvan nje. Mapa prikazuje Mesopotamiju okruženu dvostrukim prstenom, koji je drevni autor opisao kao "gorku reku", odnosno reku koja je pravila granice oko sveta koji su Vavilonci poznavali, prenosi "NJujork Post".
Unutar "gorke reke" mali krugovi i pravougaonici predstavljali su različite gradove i plemena u Mesopotamiji, uključujući i Vavilon, a drugi pravougaonik predstavlja reku Eufrat.
- U ovom kružnom dijagramu obuhvaćen je ceo poznati svet u kome su ljudi živeli, razvijali se i umirali. Međutim, na ovoj mapi ima i više od toga. Kada je reč o delovanju izvan granica poznatog sveta u svet mašte, ploča je neophodna - rekao je Irving Finkel, kustos Britanskog muzeja i stručnjak za klinopis.
Pročitajte još
Autor mape iz doba Vavilona je takođe na mapi iscrtao ono za šta su verovali da postoji van njihovog sveta, uključujući i mitska bića i zemlje, kao i referencu na danas dobro poznatu priču, u suštini vavilonsku verziju biblijske priče o Nojevoj barci.
Drevni Vavilonci verovali su da ostaci džinovske barke izgrađene 1.800 godine pre nove ere, koju je izradio Utnapištim, odnosno njihova verzija Noje, leže iza "gorke reke" na zadnjoj strani planine, iste planine na koju se nasukala Nojeva barka prema zapisima u Bibliji.
- To je prilično provokativna, zahtevna stvar, prilično zanimljiva stvar za razmišljanje, jer pokazuje da je priča bila ista, i naravno, da jedna priča vodi ka drugoj - zaključio je Finkel.
BONUS VIDEO:
