Kako stoji u presudi, tada 37-godišnja R. K. stigla je u bolnicu u 35. nedelji trudnoće zbog jakih bolova i stezanja u leđima i dijareje. U tužbi je navela da je četiri meseca pre toga imala dve operacije uterusa, da je pre toga sedam godina bila neplodna i da je osoblje bolnice zanemarilo hitnost njene situacije, što je na kraju dovelo do smrti njenog deteta u maternici.
"Dobila je napad nesnosnih bolova u leđima,, nije mogla da se pomeri, pa je pozvana dežurna sestra koja je odbila da pozove njenog lekara dr. G. Z., koji je te noći bio dežuran i koji je pred kraj vodio njenu trudnoću, a isto je tako odbila da pozove i drugog dežurnog lekara dr. D. B., koji je takođe bio upoznat s njenom rizičnom trudnoćom", navela je u tužbi.
Ona je tvrdila da su usled nesavesnog lečenja nastupile komplikacije, a kada je zatražila da se izvrši carski rez, niko se iz lekarske ekipe nije obazirao.
"NJena je beba umrla u maternici, a porođaj je zatim obavljen krajnje nestručno i na nedopušten način, što je direktno ugrozilo i život R. K. budući da je došlo do rupture uterusa zbog čega je učinjena eksplorativna laparotomija", dodaje se u tužbi.
Bolnica negirala propuste u lečenju
Bolnica je u potpunosti odbacila njin tužbeni zahtev i tvrdili su da je lečenje obavljeno prema svim pravilima struke. Tvrdili su da je beba umrla od gušenja pupčanom vrpcom, što lečnici nisu mogli da spreče i da je porođaj zatim izveden prema uobičajenoj proceduri.
Pročitajte još
Ipak, iskazi tri veštaka nisu išli u korist lekarskom timu. Najveći je propust, stoji u presudi, bio u tome što trudnici nisu pravovremeno napravili CTG koji bi pokazao stanje ploda, sprečio smrt deteta i pokazao da je porođaj trebalo dovršiti carskim rezom.
"Kako, dakle, iz prihvaćenih delova nalaza i mišljenja veštaka jasno proizlazi da je moguće da bi se dete rodilo živo i da kod oštećene ne bi došlo do rupture maternice u slučaju da nije bilo propusta utuženih u pružanju zdravstvene zaštite oštećenoj, a koji je propust prethodio stezanju pravog čvora pupčane vrpce, to je za zaključiti da su oštećeni dokazali postojanje uzročnoposledične veze između utuženih štetnih posledica i postupanja lekara kojima je njihovom detetu oduzeta mogućnost za život", zaključila je sutkinja.
R. K. i njen suprug ukupno su tražili 98.524,04 evra, a iznos koji su dobili otprilike je upola manji. Sutkinja je R. K. na račun pretrpljene duševne i fizičke boli dodelila 32.800 eura, a njenom suprugu 27.000 evra.
Odštetu joj mora isplatiti KBC Zagreb, koji je matična ustanova Klinike za ženske bolesti i porođaj, a takođe moraju platiti troškove sudskog postupka. Presuda je nepravomoćna i na nju se mogu žaliti.
(Index.hr)
BONUS VIDEO:
