Како стоји у пресуди, тада 37-годишња Р. К. стигла је у болницу у 35. недељи трудноће због јаких болова и стезања у леђима и дијареје. У тужби је навела да је четири месеца пре тога имала две операције утеруса, да је пре тога седам година била неплодна и да је особље болнице занемарило хитност њене ситуације, што је на крају довело до смрти њеног детета у матерници.
"Добила је напад несносних болова у леђима,, није могла да се помери, па је позвана дежурна сестра која је одбила да позове њеног лекара др. Г. З., који је те ноћи био дежуран и који је пред крај водио њену трудноћу, а исто је тако одбила да позове и другог дежурног лекара др. Д. Б., који је такође био упознат с њеном ризичном трудноћом", навела је у тужби.
Она је тврдила да су услед несавесног лечења наступиле компликације, а када је затражила да се изврши царски рез, нико се из лекарске екипе није обазирао.
"Њена је беба умрла у матерници, а порођај је затим обављен крајње нестручно и на недопуштен начин, што је директно угрозило и живот Р. К. будући да је дошло до руптуре утеруса због чега је учињена експлоративна лапаротомија", додаје се у тужби.
Болница негирала пропусте у лечењу
Болница је у потпуности одбацила њин тужбени захтев и тврдили су да је лечење обављено према свим правилима струке. Тврдили су да је беба умрла од гушења пупчаном врпцом, што лечници нису могли да спрече и да је порођај затим изведен према уобичајеној процедури.
Прочитајте још
Ипак, искази три вештака нису ишли у корист лекарском тиму. Највећи је пропуст, стоји у пресуди, био у томе што трудници нису правовремено направили ЦТГ који би показао стање плода, спречио смрт детета и показао да је порођај требало довршити царским резом.
"Како, дакле, из прихваћених делова налаза и мишљења вештака јасно произлази да је могуће да би се дете родило живо и да код оштећене не би дошло до руптуре матернице у случају да није било пропуста утужених у пружању здравствене заштите оштећеној, а који је пропуст претходио стезању правог чвора пупчане врпце, то је за закључити да су оштећени доказали постојање узрочнопоследичне везе између утужених штетних последица и поступања лекара којима је њиховом детету одузета могућност за живот", закључила је суткиња.
Р. К. и њен супруг укупно су тражили 98.524,04 евра, а износ који су добили отприлике је упола мањи. Суткиња је Р. К. на рачун претрпљене душевне и физичке боли доделила 32.800 еура, а њеном супругу 27.000 евра.
Одштету јој мора исплатити КБЦ Загреб, који је матична установа Клинике за женске болести и порођај, а такође морају платити трошкове судског поступка. Пресуда је неправомоћна и на њу се могу жалити.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО:
