Japan, zemlja sinonim za pirinač, suočava se sa najvećom nestašicom ove ključne namirnice u poslednjih nekoliko decenija. Razlog tome su uglavnom loši vremenski uslovi, povećanje broja turista i restriktivna uvozna politika
Ovog leta japanske supermarkete pogodila je nestašica belog pirinča, jednog od glavnih namirnica u ishrani većine stanovnika. Police supermarketa ostale su prazne jer je potražnja nadmašila proizvodnju u poslednje tri godine, smanjujući zalihe na najniži nivo u više od 20 godina.
Foto: Profimedia
Nestašicu su pogoršali potrošači koji su kupovali pirinač u velikim količinama u pripremi za sezonu tajfuna, ali i zbog upozorenja o velikom zemljotresu koji bi mogao da pogodi Japan. Ovakvo ponašanje građana, u kombinaciji sa povećanim brojem turista koji posećuju zemlju, stvorilo je ozbiljan pritisak na zalihe ovih namirnica.
Turisti su povećali potražnju za sušijem i drugim jelima
Jedan od ključnih uzroka ove nestašice, pored vremenskih uslova, bio je i nagli porast broja stranih turista koji su pohrlili u Japan nakon ukidanja pandemijskih ograničenja. Prema izveštaju NHK-a, lokalni mediji su nedostatak delimično pripisali prilivu turista. Povećali su potražnju za popularnim jelima kao što su suši i onigiri, što dodatno vrši pritisak na zalihe pirinča.
Pročitajte još
Japan je primio rekordnih 17,8 miliona posetilaca u prvoj polovini 2024. godine, što je znatno iznad nivoa pre pandemije. Samo u julu zemlju je posetilo 3,3 miliona turista, što je najveći broj ikada zabeležen, pokazuju podaci japanske turističke statistike. Strani posetioci konzumirali su više od 51.000 tona pirinča između jula 2023. i juna 2024. godine, više nego duplo u odnosu na prethodnu godinu.
Foto: Profimedia
Iako je povećana potrošnja među turistima značajna, ona je i dalje relativno mala u poređenju sa godišnjom domaćom potrošnjom Japana, koja premašuje sedam miliona tona. Međutim, ovaj neočekivani skok potražnje u kratkom vremenskom periodu zaista je uzdrmao japansko tržište pirinča.
Klimatske promene i starenje farmera smanjuju proizvodnju
Dok turisti igraju svoju ulogu u ovoj krizi, postoji i dublji problem koji muči japansku poljoprivredu. Proizvodnja pirinča poslednjih godina opada jer stariji farmeri odlaze u penziju, a mlađa generacija pokazuje sve manje interesovanja za ovu profesiju. Ovaj demografski izazov, u kombinaciji sa čestim toplotnim talasima i sušama, značajno je ugrozio žetvu, prenosi CNBC.
U drugoj polovini prošle godine prinosi pirinča su u Japanu ozbiljno smanjeni zbog ekstremnih vremenskih uslova. Klimatske promene su sve češće, što otežava situaciju poljoprivrednicima i povećava neizvesnost oko budućih zaliha ove hrane.
Restriktivna politika dodatno ograničava ponudu
Dok prirodne katastrofe i povećana potražnja igraju ključnu ulogu u tome, glavni uzrok nestašice ostaje japanska tarifna politika pirinča, jedna od najrestriktivnijih u svetu. Da bi zaštitila domaće uzgajivače, japanska vlada uvodi carinu od 778 odsto na svoj uvoz.
Iako je Japan obavezan da uvozi oko 682.000 tona pirinča godišnje u skladu sa sporazumima sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), on retko stiže do potrošača jer se većina koristi za preradu ili kao stočna hrana.
Foto: Profimedia
DŽozef Glauber, viši istraživač na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane, ističe da je japanska ekonomija pirinča u velikoj meri izolovana od svetskog tržišta. Ovakva politika smanjuje konkurenciju i otežava prilagođavanje domaćeg tržišta u vremenima nestašice. Uprkos ovim ograničenjima, Japan je povećao izvoz, pa je od 2014. do 2022. porastao šest puta, dostigavši skoro 30.000 tona.
Porast cena i inflacija
Osim s porastom cena pirinča zbog nestašice, Japan se suočava s povećanjem inflacije. U avgustu 2024. godine inflacija je porasla za 2,8 odsto na godišnjem nivou, delimično zbog viših cena hrane, uključujući rižu. Cene pirinča u avgustu dostigle su 16.133 jena (oko 112,67 dolara) za 60 kilograma, što je povećanje od tri odsto u odnosu na prethodni mesec i pet odsto u odnosu na početak godine.
(CNBC)
BONUS VIDEO:
