Veliku prašinu podigla je njena odluka da pre završetka serije napusti snimanje "Srećnih ljudi" i svoju ulogu Đine Golubović. Mada se pričalo da je to učinila zbog malih honorara, Dubravka je u razgovoru za TV Novosti daleke 1994. godine ovo opovrgla i objasnila svoje razloge.

Šta je glumica govorila o "Srećnim ljudima", ali i svom privatnom životu i radu u pozorištu pročitajte u tekstu koji prenosimo u celosti:

Visoka, vitka, ljupka, uvek nasmejana - ukratko - glumica Dubravka Mijatović. Crno joj je omiljena boja, takoreći imidž. Mini suknja i duboke cipele na šnir odaju mladu, modernu devojku, a sjaj u očima - zadovoljstvo. U čemu je njena tajna? Odgovor je kratak i jednostavan: ljubav! Ali, ko je momak, zasad će ostati tajna. Znaće se kad dođe vreme za to. Sada, kad je zaljubljena, ne mora da vodi računa o liniji. "Samo kad sam nesrećna jedem previče" - kaže uz smešak.

Foto: V. Danilov

 

Bliži se novogodišnja noć - prilika za mnoge glumce i estradne zvezde da dobro zarade. Dubravka, međutim, za doček Nove godine nikad ne radi:

- To je noć koju uvek provedem u najintimnijem društvu. Nije bitno gde, nego s kim. A moje društvo su uglavnom ljudi koji se bave ovim poslom, mada ima i iz drugih profesija. Uostalom, ja se i inače trudim da slobodno vreme ne provodim na javnim mestima. Osim što se družimo po stanovima, izlazim u pozorišne bifee ili klubove. Često mi to smeta, jer, recimo, mnoge dobre predstave nisam videla, upravo zato što se u publici ne osećam prijatno... Kada sam kod kuće, nikada ne gledam informativne programe na televiziji. U početku sam sve pratila, a onda sam shvatila da me to zamara i nepotrebno uzbuđuje, pošto ništa ne mogu da promenim. Zaključila sam da, ako se nešto važno dogodi, ja ću to sigurno saznati.

S obzirom na snažnu potrebu da sačuva privatnost od radoznalih pogleda, može se samo pretpostaviti koliko joj je smetala velika popularnost koju su joj donele televizijske uloge Sanje u "Boljem životu" i Đine u "Srećnim ljudima". Koliko je hrabrosti, ludosti ili mudrosti bilo potrebno mladoj glumici da usred snimanja drugome prepusti ulogu u najgledanijoj TV seriji? Bio je to pre godinu dana veliki skandal. Serija je bila dovedena u pitanje, jer je istovremeno ulogu napustila i Tanja Bošković. Zamene su nađene, serija je preživela. Šta danas o toj odluci misli Dubravka Mijatović? Da li se pokajala? Da li je pogrešila?

Foto: reprint TV Novosti

 

- Morala sam da pobegnem od stalnih dobacivanja na ulici: "Điki, Điki!" Ako glumac želi da se oproba i u drugim žanrovima, onda je to bila dobra odluka. Osim toga, znam da je to bila poštena odluka i prema ekipi i prema publici. Mislim da glumac ima pravo da bira i da - kada pročita tekst - odluči da li će ulogu prihvatiti ili ne. Kod maratonske TV serije, poput "Srećnih ljudi", dobije se tekst samo za prvih desetak epizoda, a šta će biti posle, u kojem pravcu će se uloga razvijati, ne zna se. Meni više nije odgovarala uloga Đine i verujem da sam dobro postupila. Ne mislim da sam bila nezahvalna ili bezobrazna. Pričalo se da sam to uradila zbog malog honorara, što nikako nije tačno. Da mi je bilo važno da mnogo zaradim, ne bih se okrenula pozorištu u kojem se mnogo manje plaća. Osim toga, oslobodila sam mesto drugom glumcu, a ja sam krenula putem kojim sam želela.

Pravac u kojem se, dakle, sada kreće Dubravka Mijatović je - pozorišni. Igra u predstavama "Tramvaj zvani želja", "LJubavno pismo", "Kola mudrosti, dvoja ludosti", "Filumena Matrurano" i "Moja draga". U planu je, za narednu godinu, još jedna predstava i jedan film, ali o tome nerado govori: - Kad god sam nešto unapred najavila da će biti, to se nije ostvarilo iz nekih razloga. Zato sada više o budućnosti ne govorim ništa. Kad bude - čuće se.

Ostaju - prošlost i sadašnjost... Već u devetoj godini života opredelila se za glumu, a imala je samo deset kada je zaigrala u TV seriji "Vaga za tačno merenje". Posle toga je, kao petnaestogodišnjakinja, dobila ulogu u filmu Miše Vukobratovića "Nije lako s muškarcima". Zatim je, kao studentkinja druge godine glume, uletela u već razrađenu ekipu TV serije "Bolji život" i od jedne usputne epizode napravila zapaženu ulogu... Uloga Điki u "Srećnim ljudima" bila je samo logičan nastavak njenog glumačkog TV razvoja.

Foto: reprint TV Novosti

 

Od silnih poslova na televiziji i u pozorištu, Dubravka još nije stigla da diplomira. Kako ni njena iskusna koleginica Tanja Bošković takođe nije završila studije, trebalo je da zajedno, kao diplomski rad, spreme predstavu "Laku noć, majko"...

Ubrzo posle našeg razgovora, pokazalo se da je Dubravkin oprez u pogledu budućnosti bio opravdan: taj je projekat diplomskog ispita propao! Predstave u kjima sada igra, stoga su najsigurnija njena tema za razgovor sa novinarima: posebno one koje izazivaju različite komentare i kritike.

- "Tramvaj zvani želja" postavljen je posle mnogo godina sa novim izborom muzike i kostima koji ne sugerišu nikakvo vremensko određivanje - kaže Dubravka. - To, možda, smeta onima koji pamte staru, klasičnu postavku te predstave Tenesija Vilijamsa. Mi nismo ništa menjali u tekstu, ali se nismo vezivali za određeno vreme, jer je tema univerzalna, pa može da se događa i danas... Isto je i sa predstavom "LJubavno pismo", prema tekstu Zlatana Fazlagića, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Istina, to je monti-pajtonovski humor koji ne razume svako. Mislim da su i tako podeljena mišljenja dobra za predstavu. Sve je dobro za glumca - osim ravnodušnosti.

Foto: Fejsbuk printskrin

 

Oko predstave "Moja draga" takđe se digla velika prašina: jedni je osporavaju, tvrdeći da je to "koješta", samo da se uzmu pare, a drugi je proglašavaju "hitom"... Nedavno je ta predstava na manifestaciji "Zlatni anđeo" proglašena za predstavu godine, a na Studiju B zajedno sa predstavom "Tramvaj zvani želja" dali su joj prvo mesto po popularnosti... A onda se dogodilo i njeno izvođenje na ulici, ispred Beogradskog dramskog pozorišta - iz protesta. Dubravka, zbog drugih obaveza, tada nije izgrala.

- LJudi vole tu predstavu, pa je to bio jedan od načina da se publici kaže da nje nema, ne zato što mi to ne želimo, nego zato što nemamo gde da igramo. Premijera te predstave bila je 14. januara ove godine, a do sada je prikazano 120 predstava. Pošto se sada Beogradsko dramsko pozorište renovira, krenulo se na putovanja po Srbiji... Prvobitna postava smo bili Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo, Branka Katić i ja. Onda je Branka otputovala, pa je nju zamenila Mirela Pavlović, a pošto ja imam obaveza u pozorištu, moju ulogu igra Katarina Gojković. Nadamo se da će rešenje ubrzo biti nađeno i da će se "Moja draga" igrati ponovo pod krovom.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj intervju je izašao u "Saboru" 21. decembra 1994. godine.*

BONUS VIDEO: