Iako su navikli da se svakodnevno susreću s krijumčarima migranata policijski službenici granične policije koji pokrivaju područje opština Gvozd i Topusko veoma su se iznenadili kada su u tom „poslu“ u martu ove godine zatekli 14-godišnju devojčicu, bosanskohercegovačku državljanku.
Inače, taj i prethodni dan u Sisačko-moslavačkoj županiji policija je otkrila četiri različita slučaja protizakonitog ulaženja u Hrvatskoj, u kojoj su migrante iz BiH u Hrvatsku prevozili krijumčari iz Rumunije, Uzbekistana i Češke kao i, u ovom konkretnom slučaju, 14-godišnjakinja iz BiH.
NJu su, na šumskom putu koji iz Bosne i Hercegovine vodi u Hrvatsku na području Bojne, zatekli kako vozi lični automobil marke „opel vektra“ u kojem se nalazilo šest muških osoba, prema njihovim izjavama državljana Turske, bez putnih isprava za ulazak, kretanje ili boravak u Republici Hrvatskoj, piše Večernji list.
Automobil je imao dve različite registarske tablice, a ispitivanje devojčice bacilo je svetlo na beskrupuloznost kriminalaca s područja Velike Kladuše, koji angažuju i iskorišćavaju maloletnike za prievoz ilegalnih migranata u Hrvatsku. Oni maloletnicima osiguravaju automobile, a to što deca nemaju vozačke dozvole nije prepreka, jer im čak i daju kraću obuku upravljanja automobilom, kao u ovom slučaju.
Protiv devojčice iz ovog događaja pokrenut je postupak zbog učestvovanja u krijumčarenju migranata, ali zbog svojih godina nije smeštena u zatvorsku nego u jednu zagrebačku ustanovu u tretmanu socijalne službe. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja devojčica je nedavno uspela da pobegne iz te ustanove i vrati se u Bosnu i Hercegovinu, a njena advokatica podnela je žalbu na odluku o pokretanju postupka zbog kaznenog dela iz članka 326. stavka 1. KZ/11 koji za krijumčarenje migranata predviđa od jedne do osam godina zatvora.
Pročitajte još
- M. i DŽ. od nas mladih traže da vozimo migrante - rekla je devojčica prilikom isptitivanja otkrivši kako je za prevoz šestorice migranata trebalo da dobije 1.000 evra nakon što bi ih dovezla do lokacije koju bi preko mobilnog telefona dobila kada izađe iz šume u Hrvatskoj, a zatim i do Zagreba.
Devojčica se s organizatorima krijumčarskog lanca sastala taj dan po dogovoru u Velikoj Kladuši, a u ovu svrhu vožnju joj je pokazao njen poznanik kog je znala tek nekoliko meseci i za kog je takođe znala da se bavi prevozom migranata. Na dan kad je trebalo da pređe u Hrvatsku, dočekao ju je automobil marke opel u kojem nije bilo zadnje klupe i pregrade koja odvaja prtljažni i putnički prostor te su u vozilu već bili vidljivi tragovi ranijih boravka osoba jer je vozilo bilo prljavo i blatnjavo. U automobil se tada ukrcalo šest stranaca.
Devojčica je od od M. dobila instrukcije po kojim migrante, šest muškaraca, treba da preveze kroz šumu u Hrvatsku, nakon čega će na telefon dobiti podatke o prvoj lokaciji u Hrvatskoj, a zatim je trebalo migrante da preveze do zagrebačke Arene, a onda da se vrati nazad u Bosnu i Hercegovinu istim putem. To što automobil nije imao iste registarske tablice napred i nazad, od kojih nijedna nije pripadala samom vozilu, devojčica nije ni primetila dok joj policija nije skrenula pažnju. Po dobijenim informacijama, ukoliko bi je neko zaustavio, trebalo je da kaže da je privatni vozač i da prevozi turiste.
Teško je zapravo poverovati da bi 14-godišnja devojčica za volanom jednog starog i prljavog automobila, s dve različite bosanskohercegovačke registracije, uopšte mogla da dođe do Zagreba i nazad, a da je policijske patrole koje su posebno česte u graničnom području - ne primete. I samoj devojčici je, po iskazu, sve to bilo „malo sumnjivo“, ali je rekla policiji kako je ipak pristala da obavi prevoz.