Princeza Kleopatra Karađorđević čije ime stoji urezano među grobnicama slavne dinastije na Oplencu, nosi intrigantnu priču prepunu ljubavi, tuge i misterije, koji se protežu iznad njene kratke, ali bogate sudbine.
FOTO: Printskrin Instagram royal.serbia
Kleopatra je rođena 26. novembra 1835. godine u Vlaškoj, kao jedno od devetoro dece kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside Nenadović.
Kao ćerka slavnog vođe Karađorđevića i unuka vojvode Jevrema Nenadovića, njeno poreklo bilo je impresivno, a samim tim i njen život obeležen očekivanjima i pažnjom.
Rano detinjstvo i obrazovanje
Mlada Kleopatra je, zajedno sa sestrama, obrazovanje započela pod nadzorom Matije Bana, poznatog Dubrovčanina i intelektualca tog doba.
Preporuka za Bana došla je direktno od Ilije Garašanina i Jovana Hadžića, vodećih intelektualaca tog vremena, čime je kneževska porodica želela da obezbedi temeljnu i uglednu naobrazbu za svoje ćerke.
Pročitajte još
Ova obrazovanost, uz miran i povučen karakter, učinila je da Kleopatra postane oličenje lepote i gracioznosti.
Zabranjena ljubav
Upravo zbog te unutrašnje lepote i uglađenosti, veruje se da je knez Mihailo Obrenović princezi Kleopatri posvetio stihove koje i danas pamtimo.
Pesmu "Što se bore misli moje", knez je napisao za njen 15. rođendan, a čuvena kompozicija Alojza Kalauza dodatno je proslavila ovu pesmu.
Iako je kasnije kompozitor Kornelije Stanković ponovo obradio ovu melodiju, pesma je do današnjih dana ostala simbol nezaboravljene ljubavi, pa se čak i verovalo da ju je knez posvetio svojoj rođaci Katarini Konstantinović.
Tek 2003. godine otkriveno je da je pesma posvećena mladoj princezi Kleopatri, ostavljajući prostor za nagađanja o prirodi njihovog odnosa i spekulacije o mogućnosti pomirenja, te možda i spajanja dve najveće srpske dinastije.
Udala se mlada i tragično skončala
U dvadesetoj godini, princeza Kleopatra se udala za Milana, sina Avrama Petronijevića, bivšeg predsednika vlade i istaknutog srpskog političara.
FOTO: Printskrin Instagram royal.serbia
Venčanje je održano u Sabornoj crkvi u Beogradu i okupilo je najznačajnije ličnosti tog vremena.
Međutim, bračna sreća nije potrajala — svega pet meseci nakon venčanja, Kleopatra je obolela, najverovatnije od tuberkuloze. Preminula je u banji Glajhenberg u Štajerskoj, a vest o njenoj smrti zavila je porodicu u crno.
Kleopatra je sahranjena u porodičnoj grobnici u Topoli, a kasnije je njeno telo preneto u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, gde danas počiva među slavnim Karađorđevićima.
Narodna legenda kaže da je, na putu ka Topoli, njeno telo ostavljeno preko noći u mestu Nemenikuće, gde su devojke iz sela izatkale pokrov za mladu princezu.
Dirnut tim gestom knez Aleksandar podigao je na tom mestu česmu s Kleopatrinim imenom. I danas se veruje da česma poseduje čudotvornu vodu koja donosi zdravlje onima koji je piju, čuvajući uspomenu na prerano preminulu princezu.
