Jedni od tih “dobrih ljudi” bili su i Oto i Eliza Hampel.
Oto i Eliza Hampel bili su sasvim običan bračni par iz radnike klase koji su živeli u Berlinu početkom Drugog svetskog rata.
Oto je od 1914. do 1918. video sve užase Velikog rata i verovatno je verovato, kada se 1935. oženio sa Elizom, da je tu noćnu moru ostavio iza sebe. Mladi supružnici su se nastanili u Berlinu gde je Oto radio u fabrici, a Eliza bila domaćica.
A onda je novi nemački kancelar Adolf Hitler, počeo da pokazuje svoje pravo lice. Doneti su arijevski zakoni, Jevrejima je počela da se oduzima i uništava imovina, čitave grupe “nepodobnih” preko noći su ostajale bez bilo kakvih prava…
Oto i Eliza su bili užasnuti Hitlerovim shvatanjima i metodama obračuna sa neistomišljenicima… i želeli su da iskažu svoje mišljenje.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Tihi otpor
Nakon što je Elizin brat poginuo u jednoj raciji nacionalsocijalista, porodica Hampel je sama počela da štampa i deli letke kojima su ukazivali na opasnosti nacističke ideologije i pozivali na otpor Trećem Rajhu.
Osim ovoga, od septembra 1940. pa sve do njihovog hapšenja u jesen 1942. Oto i Eliza su napisali preko 200 razglednica koje su ubacivali u poštanske sandučiće i ostavljali na pragovima domova svojih sugrađana. U njima su molili Berlince da razmisle o tome šta rade, da se uzdrže od doniranja novca nacistima, odbiju saradnju sa vlašću i zajedno se organizuju kako bi zbacili Hitlera.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Iako je većina materijala odmah stizala do Gestapoa, tajnoj policiji je trebalo dve godine da otkrije porodicu Hampel.
Na kraju, Oto i Eliza su u jesen 1942. uhapšeni najverovatnije zbog toga što ih je neko prijavio. Izvedeni su pred nacistički “narodni sud” na kome ne samo da nisu poricali krivicu nego su izjavili da su ponosni na ono što su uradili. Oto je tokom procesa istakao da je srećan što može da protestuje protiv Hitlera i njegovog režima.
Oboje su osuđeni na smrt za izdaju države i poslati u zatvor. Kazna je izvršena giljotinom 8. aprila 1943. godine.
Zahvaljujući činjenici da su nedugo po kraju rata dokumenti Gestapoa o porodici Hampel stigli do pisca Hans Falada, hrabrost Otoa i Elize nije zaboravljena. Falad je već 1947. objavio roman “Svako umire sam” (ili “Sami u Berlinu” kako je naslov preveden u Velikoj Britaniji), a do danas je urađeno i nekoliko filmskih adaptacija. U poslednjoj, iz 2016. igraju Ema Tamson i Brendon Glison.
BONUS VIDEO:
