Iako uravnotežena ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta, kao i uživanje u aktivnom načinu života mogu potencijalno produžiti vaš životni vek, smrt na kraju ipak pokuca na svačija vrata. Ipak, zahvaljujući napretku medicine i privrednom rastu, životni vek modernog čoveka mnogo je duži od životnog veka naših predaka, piše LADbible.
Kancelarija za nacionalnu statistiku tvrdi da je očekivani životni vek u Velikoj Britaniji od 2020. do 2022. bio 78,6 godina za muškarce i 82,6 godina za žene. Ovo nadmašuje SAD gde životni vek za muškarce iznosi oko 74,8 godina, odnosno 80,2 godine za žene. Ali, samo zato što postoji prosek ne znači da nema anomalija pa je tako Francuskinja DŽean Kalment bila u dubokoj starosti od 122 godine kada je umrla 1997. godine, što ju čini superstogodišnjakom, osobom koja ima 110 ili više godina.
Dok većina ljudi tome nije ni blizu, pitanje koliko dugo ljudsko telo teoretski može preživeti jedno je od najhitnijih pitanja kojim se bavi nauka. Godine 2022. istraživači iz singapurske biotehnološke kompanije iz američkog grada Bufalo proučavali su ljudsku otpornost i sposobnost tela da se oporavi od oštećenja. Uz pomoć veštačke inteligencije pregledali su medicinske podatke stotina hiljada dobrovoljaca da bi procenili ljudski maksimalni životni vek.
Uzimajući u obzir faktore dobi, bolesti i stila života, otkrili su da se negde između 120. i 150. godine izgubila sposobnost ljudskog tela da se potpuno oporavi, što znači da osoba više od toga ne može da preživi. Druge studije o nauci o starenju sugerišu da će rekord za najstariju osobu na svetu veroatno biti ponovno oboren do 2100. godine, ali neće svi preživeti duboku starost kao Kalment.
U međuvremenu se testiraju lekovi koji bi mogli da pokušaju da uspore proces starenja tela i teoretski omoguće da neko živi do 200 godina, ali ideja da ćemo svi doživeti 200 je daleko. Ipak, ako biste uspeli doživeti 150 godina, to bi se moglo smatrati prilično dobrom životnom dobi, a možda bi se do tada izumeo način da ljudi zapravo žive večno, možda kao roboti.