- Čuli smo se dva dana pred njegovu smrt, ujak je jedva govorio. Nisam ga dobro ni razumeo. Upitao sam ga kako je, jedva je izustio da je dobro i da jede pomalo. Bili smo svesni da je star, ali bio je vitalan za svoje godine i otišao je zbog te proklete korone - rekao je Slobodan Kovačević iz Vidove prisećajući se poslednjeg telefonskog razgovora sa svojim ujakom, blaženopočivšim patrijarhom Irinejom.
Patrijarh srpski Irinej upokojio se na današnji dan, 20. novembra, pre četiri godine u vojnoj kovid bolnici "Karaburma" od posledica izazvanih koronavirusom. Proveo je na tronu Niške eparhije 35 godina, a 2010. godine je izabran za 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
Misionarski život
Tokom svog pastirskog i misionarskog života obnovio je na stotine crkava i manastira, a poseban akcenat u svom radu stavljao je na značaj porodice. Bio je i profesor bogoslovije u Prizrenu i živeo je sa Srbima na Kosovu i Metohiji u teškim vremenima, a posebnu pažnju je pridavao njihovom opstanku.
Narod ga voleo
U čast Irineja posadili 450 dunja i šljiva
Pokojnog patrijarha Irineja mnogi su poštovali i cenili. Kad je dolazio u Vidovu, voleo je da gleda jedno imanje.
Pročitajte još
- Posle je to kupio jedan donator i posadio 450 dunja i šljiva, i to će pokloniti crkvi. Irinej je mnogo voleo tog čoveka. Mnogi su voleli i njega, znam da ga i narod u Nišu mnogo voli, čak su mu i spomenik podigli - naveo je Slobodan.
Mnogi su ga od milošte zvali "deda", a kad god se pevalo o Kosmetu, njegove oči bi zasuzile, što potvrđuje i njegov sestrić Slobodan.
- Proveo je na Kosmetu najlepše dane života, bio je i rektor, mnogo je voleo narod i Kosmet. Bio je veoma dobar i s patrijarhom Pavlom, a on je bio jedini vladika koji je mogao da ide da ga obilazi dok se lečio na VMA. Često je išao na KiM i nikad nije imao problema, narod mu se uvek radovao - priča nam sagovornik.
Slobodanova majka Milijanka Kovačević, koja ima 90 godina, rođena je sestra patrijarha srpskog Irineja, rođenog pod svetovnim imenom Miroslav Gavrilović. Ona je sada neutešna...
- Bili su veoma vezani, on je o njoj brinuo dok su bili deca. Otac im je rano stradao... Majka se odmah uznemiri kada počnemo da pričamo o njemu, odmah viče: "Eh, moj brate!" Često je dolazio kod nas, svratio bi na nekoliko sati. Sećam se možda i poslednjeg njihovog susreta, zagrili su se, a ona je počela da plače. I on je plakao kao kiša kad se majka udala, a došlo je vreme da ona plače za njim. Mislim da je to bilo poslednji put da ga je zagrlila. Kad je preminuo, izustila je: "Otišao mi je sve moje" - priseća se Slobodan.
LJubav prema porodici
Veli i da njegov ujak nikad nije zaboravio na porodicu:
- Velika je stvar da jedan takav čovek bude ujak i brat!
Kaže i da je bio legenda.
- Imao je veliki autoritet, vrlo je nezgodno da mlađi komanduje starijem, a pred njim su se svi povlačili bez buke i halabuke. Svi su ga slušali. Bio je strog i prema nama, ali pun ljubavi. Često je imao doskočice, jedna od njih je bila: "Kad bidne." Recimo, desi se da nešto zaboravi, ali seti se posle mesec dana, pa me zove i kaže: "Ne zaboravljam ja tako lako" - priseća se sestrić 45. poglavara SPC.
Činjenice / O patrijarhu Irineju
- Rođen je u selu Vidova kod Čačka 1930. kao Miroslav, od oca Zdravka i majke Milijane Gavrilović
- U rodnom selu je završio osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku
- Bogosloviju je završio u Prizrenu, a Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu
- Pre postavljenja za profesora Bogoslovije u Prizrenu, u oktobru 1959, u manastiru Rakovica prima monaški čin
- Na Svetu Petku 1959, 27. oktobra, u crkvi Ružici na Kalemegdanu biva rukopoložen u čin jeromonaha
- S dužnosti rektora Bogoslovije u Prizrenu 1974. prebačen je za vikarnog episkopa patrijarha srpskog kao episkop moravički
- Godinu dana kasnije postao je episkop niški
- Za patrijarha je izabran 22. januara 2010. godine
- Preminuo je 20. novembra 2020. u vojnoj kovid bolnici "Karaburma"
Jedna od njegovih želja bila je da se izgradi crkva brvnara u Vidovi, gde je i rođen, ali nije dočekao završetak radova.
- Ostale su još neke sitnice da se završe, imam utisak da se s tim nešto usporilo... Crkva još nije osveštana, te ne može da se služi u njoj - sleže ramenima.