Upokojeni srpski patrijarh Pavle bio je i ostao omiljen u srpskom narodu širom sveta zbog svoje običnosti, jednostavnosti, skromnosti i posvećenosti crkvi i veri.
Postoji mnogo priča i anegdota koje se ispredaju o njemu, i nakon njegove smrti, a govore o njegovoj ljubavi prema Bogu, ali i svemu onome što je Bog stvorio i zahvalnosti na tome.
Tako je u jednom periodu svog života kada je otišao u službenu posetu SAD kako bi obišao srpske eparhije na severnoameričkom kontinentu, uspeo čak da ostavi bez reči i jednog FBI agenta koji ga je čuvao i koji nije mogao da veruje šta mu se ukazuje pred očima.
"Polazeći s jednog na drugi kraj Amerike, iz Los Anđelesa u Čikago, u leto 1992. godine, dok je bio u misiji povratka u kanonsko jedinstvo Srpske pravoslavne crkve njenih američkih otcepljenih eparhija, NJegova svetost patrijarh srpski Pavle zavrnu mantiju i uđe u vode Pacifika.
Postoja tako neko vreme, zagledan u daljinu i u visinu, očigledno s molitvom u sebi, sagnu se i iz vode uze dva bela kamenčića, poljubi ih i stavi u džep, potom prekrsti se i krenu prema kolima koja su ga nedaleko odatle čekala.
Jedan od agenata američkog FBI, koji su bili u obezbeđenju, priđe, kleknu na kolena i poljubi ruku srpskom patrijarhu, rekavši glasno: Ovo je svetac koji hoda!"
Takav je bio patrijarh Pavle, čovek za koga se mnogi u Srbiji pitaju šta se još čeka da bi se proglasio za sveca.
(Still)