Упокојени српски патријарх Павле био је и остао омиљен у српском народу широм света због своје обичности, једноставности, скромности и посвећености цркви и вери.
Постоји много прича и анегдота које се испредају о њему, и након његове смрти, а говоре о његовој љубави према Богу, али и свему ономе што је Бог створио и захвалности на томе.
Тако је у једном периоду свог живота када је отишао у службену посету САД како би обишао српске епархије на северноамеричком континенту, успео чак да остави без речи и једног ФБИ агента који га је чувао и који није могао да верује шта му се указује пред очима.
"Полазећи с једног на други крај Америке, из Лос Анђелеса у Чикаго, у лето 1992. године, док је био у мисији повратка у канонско јединство Српске православне цркве њених америчких отцепљених епархија, Његова светост патријарх српски Павле заврну мантију и уђе у воде Пацифика.
Постоја тако неко време, загледан у даљину и у висину, очигледно с молитвом у себи, сагну се и из воде узе два бела каменчића, пољуби их и стави у џеп, потом прекрсти се и крену према колима која су га недалеко одатле чекала.
Један од агената америчког ФБИ, који су били у обезбеђењу, приђе, клекну на колена и пољуби руку српском патријарху, рекавши гласно: Ово је светац који хода!"
Такав је био патријарх Павле, човек за кога се многи у Србији питају шта се још чека да би се прогласио за свеца.
(Стилл)