Osnovna namena objekta D-0 je bila da prihvati, smesti i zaštiti Štab Vrhovne komande, uži deo Predsedništva i Vlade Jugoslavije, da im obezbedi optimalne uslove za rad, rukovođenje i komandovanje zemljom na neodređeno vreme u kriznim situacijama i u slučaju od opasnosti nuklearnog napada na Jugoslaviju.
Kapacitet objekta je toliko da može da primi 350 ljudi na neograničeno vreme gde im se omogućava bezbednost od nuklearnog udara od 25 kilotona, a u istom postoje optimalni uslovi za život i rad sa stalnom temperaturom vazduha od 21 do 23 stepena Celzijusa i relativnoj vlažnosti vazduha.
Objekat se nalazi ispod zemlje, na najdubljoj tački, 280 metara.
Struktura se sastoji od stambenih područja, konferencijske sale, kancelarija i drugih prostorija.
Foto: Jutjub printskrin/Haley and Zach
Bunker je bio državna tajna sve do raspada Jugoslavije 1990-ih.
Pročitajte još
Izgradnja objekta započela je u martu 1953. godine, odlukom vojnog vrha bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA).
Izgrađen između 1953. i 1979. godine unutar brda u podnožju planine Zlatar, ARK je najveće atomsko sklonište i jedan od najvećih podzemnih objekata ikada izgrađenih u bivšoj Jugoslaviji. U unutrašnjosti brda Zlatar smeštena je i fabrika municije i eksplozivnih naprava – namenska vojna industrija ″Igman″. Više od deset godina nakon njegovog završetka, bio je najtajnija vojna instalacija u zemlji, tako da ni građani opštine Konjic nisu znali da se gradi ovaj objekat u njihovoj neposrednoj blizini.
Objekat ARK je nosio oznaku "Najstrožija državna tajna" što samo po sebi govori sa kolikom tajnošću je građen i koliko malo ljudi je znalo za to.
Svi građevinski radnici pažljivo su odabrani i provereni, potpisivali su ugovor o ćutanju, a svi članovi osoblja prolazili su kroz rigoroznu sigurnosnu proveru.
Foto: Jutjub printskrin/Robert Dacešin
Godine 1979. posao je završen nakon 26 godina i utrošenih 4,6 milijardi američkih dolara u troškove izgradnje. Objekat je 1979. zvanično predat na upotrebu I Posadi bivše JNA koju je sačinjavalo 16 vojnih lica, po nacionalnom ključu: 9 Srba, 4 Bošnjaka i 3 Hrvata.
Nakon Titove smrti 1980. godine kompleks je ostao u stanju pripravnosti. Površina radnog prostora u objektu je negde oko 6.400 kvadratnih metara. Podatak, da su po funkcionalnoj dužnosti navodno samo četiri (4) generala JNA imala odobrenje za ulazak u ovaj objekat, sam po sebi govori dovoljno. Naime, odobrenje za ulazak u objekat su imali jedino i isključivo: Načelnik SSNO-a, Načelnik Generalštaba JNA, Načelnik Prve Uprave bezbednosti i Načelnik veza SSNO.
Foto: Jutjub printskrin/Robert Dacešin
U martu 1992. godine, za vreme raspada Jugoslavije, JNA je naredila rušenje kompleksa kako ne bi ostao pod kontrolom vlasti Bosne i Hercegovine, ali vojni odred odbio je da izvrši naredbu i umesto toga predao strukturu Bosanskohercegovačkoj vladi.
Proglašen je za nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine.
Foto: Jutjub printskrin/Robert Dacešin
Objekat se sastoji iz tri dela:
- Spljoni odnosno nadzemni deo koji čine tri zgrade, nalik na vikendice, a koje prvenstveno služe za kamuflažu za tri ulaza u objekat
- Tuneli koji povezuju spoljni i štićeni deo objekta i ujedno imaju funkciju da amortizuju nuklearni udar
- Štićeni deo objekta, štićen klimom i drugim sistemima, gde je ukupno ugrađeno 21 sistem i koji svi zajedno čine režim rada i tehničkog održavanja objekta. Ovaj deo objekta je u obliku potkovice i čini ga 12 funkcionalno povezanih blokova. Štićeni deo objekta ima dva ulaza.
Foto: Jutjub printskrin/Robert Dacešin
Fotofrafije bunkera možete pogledati OVDE.
Objekt ARK je danas u izvrsnom stanju i pristupačan je javnosti. Neprekidno se održavaju sistemi za grejanje, klimatizaciju, protivpožarnu zaštitu i svi drugi sistemi u objektu su pod stručnim nadzorom.
