OČEKUJE SE POJAVA FLURONE: Najverovatnije će se pojaviti u ovim okruzima

Virus gripa je, podsetimo, nakon prvog slučaja 8. oktobra u Kragujevcu, potvrđen prošle nedelje i u Beogradu, i još četiri okruga u Srbiji:

Srednjebanatskom
Južnobačkom
Južnobanatskom
Severnobanatskom okrugu

Do sada je u cirkulaciji dijagnostikovano tri tipa virusa gripa:

tip A (N1pdm09)
A netipizirani
tip B

Virus gripa je još prošle godine bio dominantniji u odnosu na COVID 19, i to je prvi put za poslednjih 4 godine, otkako se pojavila epidemija korona virusa.

Poređenja radi, 2020. kada je i počela u Srbiji epidemija korona virusa u našoj zemlji je bilo 54.105 obolelih od gripa a od korona virusa 212.339. Prošle, 2023. godine, od gripa je obolelo 324.939 osoba, a od COVID-19 113.776.

Broj obolelih od gripa i COVID-19 po godinama

Pročitajte još

CIPKA BESNA NAKON SMRTI MUŽA: "LJudi su lažni i smeće"

15:46

"JEL TATA DOBAR?" Isplivala Karleušina prepiska sa ćerkom

15:44

VARAO JE TRUDNU?: Raskid Megan i Mašin Gan Kelija

15:43

Rođena U LESKOVCU, ali znate li odakle Sloboda VUČE KORENE?

15:35

Godina 2019. - 41.072 obolelih od gripa; 0 obolelih od COVID-19
Godine 2020. - 54.105 obolelih od gripa; 212.339 obolelih od COVID-19
Godine 2021. - 321.386 obolelih od gripa; 684.364 obolelih od COVID-19
Godine 2022. - 355.865 obolelih od gripa; 793.690 obolelih od COVID-19
Godine 2023. - 324.939 obolelih od gripa; 113.776 obolelih od COVID-19

U Srbiji je u u 2023. godini prijavljeno ukupno 120.550 obolelih i 882 preminulih od zaraznih bolesti, što je malo niže u odnosu na 2022. usled smanjenja broja obolelih od COVID-19.

- Udeo zarazne bolesti COVID-19 u ukupnom obolevanju iznosio je 94,29 odsto, što je za 5,19 procenata manje nego prethodne godine. U cirkulaciji su i dalje bile omikron subvarijante SARS-CoV-2, a kliničke manifestacije bolesti su uglavnom bile blage do srednje teške - navodi se u Godišnjem izveštaju o zaraznim bolestima za 2023. godinu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Sezonski grip je akutna respiratorna infekcija uzrokovana virusima influence koji cirkulišu u svim delovima sveta. Postoje četiri tipa sezonskog virusa gripa, i to tip: A, B, C i D.

Grip može da izazove blage do teške forme bolesti, a ponekada može dovesti i do smrtnog ishoda. Većina ljudi se, istine radi, oporavi bez lečenja.

Simptomi gripa

Simptomi gripa se obično javljaju iznenada. LJudi koji imaju grip često osećaju neke ili sve od ovih znakova i simptoma:

temperaturu ili osećaj groznice
kašalj
upaljeno grlo
curenje ili začepljenje nosa
bolove u mišićima ili telu
glavobolju
umor
neki ljudi mogu da povraćaju i imaju dijareju, što je češće kod dece nego kod odraslih

Kašalj može biti jak i može trajati dve nedelje ili više

- Važno je napomenuti da sve obolele osobe sa gripom nemaju temperaturu - navode stručnjaci "Batuta".

Simptomi počinju 1. do 4. dana nakon infekcije i obično traju oko nedelju dana. Prenosi se putem sitnih kapljica, ali je moguć i indirektni prenos putem zaraženih ruku i predmeta.

Grip je virusno oboljenje velikog epidemijskog potencijala koje se u retkim određenim vremenskim intervalima (10 do 40 godina) pojavljuje u pandemijskom obliku. Pojava virusa gripa tip A (H1N1) u 2009. godini pokazala je nepredvidivost pandemije influence.

Jedan tip gripa dominantan 13 godinama

Inače, od 2009. godine, dakle u poslednjih 15 godina, tip A(H1) i njegove podvarijante, koji je i ove godine potvrđen u Srbiji, skoro svake godine prožima naše stanovništvo u sezoni gripa. Radi se o tipu A(H1) kojeg nije bilo u samo dve sezone.

Prisutni tipovi virusa gripa od 2009. do 2022. godine

Godina 2009 - A(H1)v
Godina 2010 - A(H1)v
Godina 2011 - A(H1)v
Godina 2012 - A(H3)
Godina 2013 - B i A (H1 pdm09)
Godina 2014 - A (H3)
Godina 2015 - B, A (H3) i A (H1) pdm09
Godina 2016 - A (H1) pdm09, B, A (H3)
Godina 2017 - A (H3), B i A (H1) pdm09
Godina 2018 - A (H1) pdm09, B i A (H3)
Godina 2019 - A (H1) pdm09, B i A (H3
Godina 2020 - A (H1) pdm09, B i A (H3)
Godina 2021 - A (H1) pdm09 i A (H3)
Godina 2022 - A (H1) pdm09, A (H3) i B
Godina 2023 - A (H1) pdm09, A (H3) i B

Flurona se očekuje i ove godine

S obzirom na to da COVID-19 još ima u Srbiji, i ove godine se može očekivati flurona, udružena istovremena infekcije i gripom i koronom u Srbiji se može očekivati i u ovoj sezoni virusa.

Flurona je, inače, kolokvijalni naziv za istovremenu infekciju korona virusom i gripom, a pored njih, kako je za "Blic zdravlje" objasnila nedavno doktor Slavica Maris, načelnik Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, mogu se javiti i druge udružene infekcije.

- I prošle godine registrovali smo na teritoriju Beograda udružene infekcije gripa i korone. Prošle godine sedam takvih slučaja je zabeleženo, a od početka ove godine tri u Beogradu. S tim u vezi, i u narednom periodu, odnosno u predstojećoj sezoni nadzora nad gripom 2024-2025., možemo očekivati pojavu ovih udruženih infekcija. Ne samo gripa sa korona virusom, već i drugih respiratornih virusa - kaže dr Slavica Maris.

Koga pogađa flurona

Dr Maris kaže da podaci o registrovanim slučajevima flurone tokom dve godine pokazuju da nema pravila koga će zadesiti udružena infekcija, ali da se očekuje da je češća kod oslaba s oslabljenim imunitetom.

- Imali smo registrovane slučajeve i među studentima i među osobama koje imaju oslabljen imunitet - kod starijih od 60 godina ili osoba koje imaju neko hronično oboljenje, koje uzrokuje pad imuniteta. Ali, bilo je registrovanih slučajeva i među decom - navodi sagovornica.

Svaka udružena infekcija, pa tako i flurona, nosi rizik da dođe do zdravstvenih komplikacija. Dosadašnji oboleli kod kojih je dokazana koinfekcija, na sreću, nisu imali teže zdravstvene probleme.

- Svaka infekcija nosi rizik za pooštrenu i ozbiljniju kliničku sliku, i teži je oporavak. Svaka infekcija dovodi do pada imuniteta, i samim tim otvara vrata za neku drugu infekciju, nebitno da li je virusna ili bakterijska, a ako postoje udružene infekcije, veći je rizik za neku komplikaciju i očekuje se teža klinička slika - objasnila je dr Maris ranije.

Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Vakcinacija protiv gripa se sprovodi u cilju redukovanja obolevanja i umiranja, kao i redukovanja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji.

Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2 do 3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6 do 12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba za vakcinacijom svake godine.

(Blic.rs)