On je govorio i o inicijativi Otvoreni Balkan, rekavši da veruje da je to "test istine o otvaranju Srbije prema Kosovu".
- Ne prihvataju naše putne isprave, lične karte, ni naše pečate, sertifikate i diplome, tako da sa Srbijom zatvorenom za Kosovo ne znam kako možemo da imamo otvoreni Balkan - naveo je Kurti.
Dodao je da ne spada u one koji veruju u samodovoljnost Balkana kao i da je uveren da Kosovo i Albanci uopšte imaju svoje mesto u NATO i EU.
Kurti je takođe govorio o energetskoj krizi koja ima uticaja na unutrasnjem planu ali utiče i na regionalne odnose.
Naveo je da energetska kriza nije prisutna samo na Kosovu i u regionu, već u celoj Evropi.
- U ovom slučaju pokušavamo da ublažimo ovu situaciju, koja neće moći brzo da se okonča, pošto je ovih dana veliko opterećenje, i to nastojimo da postignemo subvencionisanjem potrošnje s jedne strane i popravkom B2 bloka termoelektrana - kazao je Kurti, navodeći da su prinuđeni da uzove struju i to po visokim cenama, jer je svetska berza teško pogođena sve većim cenama gasa.
- S jedne strane subvencionišemo potrošnju, pomoći ćemo najsiromašnijim porodicama, ali smo, s druge strane, pozvali građane da što racionalnije troše i zahvalni smo na pozitivnom odgovoru - rekao je Kurti.
Kritikovali su nas da je trebalo ranije da kupujemo struju, ali to nije bilo moguće jer ne možete da kupujete struju i da je čuvate u frižideru, naveo je Kurti i dodao da se ne očekuje skoro razrešenje i stabilizacija situacije sa strujom.
On je govorio i o formiranju Zajednice srpskih opština, ističuci da je ZSO zahtev Beograda kao visoke državne instance.
- U Briselu sam uvek isticao principe za dijalog, a to su evropske, demokratske vrednosti, suočavanje sa prošlošcu i istovremeno neka vrsta reciprociteta prava nacionalnih manjina, jer bez takve vrste simetrije nećemo moći da imamo trajni mir i dugoročnu stabilnost - naveo je Kurti.
Na konstataciju Glasa Amerike da je to zahtev Beograda, ali i da je predviđen međunarodnim sporazumom, Kurti je kazao da to nije međunarodni sporazum, jer nikada nije ratifikovan u Srbiji, a jedna strana ga ne prihvata kao međunarodni sporazum.
- Ne zaboravimo da nije prošao test Ustavnog suda na Kosovu 2013. godine. Principi tog udruženja su zaista uspostavljeni, ali suština je došla 2015. godine i praktično je oborena na Ustavnom sudu. Moje uverenje je da Srbija namerava da unutar Kosova napravi instituciju koja bi bila međunarodno legitimnija čak i od države Kosovo, jer zamislite ZSO na Kosovu kako bi Srbija želela, ona bi bila priznata i od Kosova i od Srbije, dok (tzv.) Republiku Kosovo i dalje Srbija ne bi priznala, možda i druge zemlje u EU, a posebno dve supersile koje su u Savetu bezbednosti UN - naveo je on.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
