Он је говорио и о иницијативи Отворени Балкан, рекавши да верује да је то "тест истине о отварању Србије према Косову".
- Не прихватају наше путне исправе, личне карте, ни наше печате, сертификате и дипломе, тако да са Србијом затвореном за Косово не знам како можемо да имамо отворени Балкан - навео је Курти.
Додао је да не спада у оне који верују у самодовољност Балкана као и да је уверен да Косово и Албанци уопште имају своје место у НАТО и ЕУ.
Курти је такође говорио о енергетској кризи која има утицаја на унутрасњем плану али утиче и на регионалне односе.
Навео је да енергетска криза није присутна само на Косову и у региону, већ у целој Европи.
- У овом случају покушавамо да ублажимо ову ситуацију, која неће моћи брзо да се оконча, пошто је ових дана велико оптерећење, и то настојимо да постигнемо субвенционисањем потрошње с једне стране и поправком Б2 блока термоелектрана - казао је Курти, наводећи да су принуђени да узове струју и то по високим ценама, јер је светска берза тешко погођена све већим ценама гаса.
- С једне стране субвенционишемо потрошњу, помоћи ћемо најсиромашнијим породицама, али смо, с друге стране, позвали грађане да што рационалније троше и захвални смо на позитивном одговору - рекао је Курти.
Критиковали су нас да је требало раније да купујемо струју, али то није било могуће јер не можете да купујете струју и да је чувате у фрижидеру, навео је Курти и додао да се не очекује скоро разрешење и стабилизација ситуације са струјом.
Он је говорио и о формирању Заједнице српских општина, истичуци да је ЗСО захтев Београда као високе државне инстанце.
- У Бриселу сам увек истицао принципе за дијалог, а то су европске, демократске вредности, суочавање са прошлошцу и истовремено нека врста реципроцитета права националних мањина, јер без такве врсте симетрије нећемо моћи да имамо трајни мир и дугорочну стабилност - навео је Курти.
На констатацију Гласа Америке да је то захтев Београда, али и да је предвиђен међународним споразумом, Курти је казао да то није међународни споразум, јер никада није ратификован у Србији, а једна страна га не прихвата као међународни споразум.
- Не заборавимо да није прошао тест Уставног суда на Косову 2013. године. Принципи тог удружења су заиста успостављени, али суштина је дошла 2015. године и практично је оборена на Уставном суду. Моје уверење је да Србија намерава да унутар Косова направи институцију која би била међународно легитимнија чак и од државе Косово, јер замислите ЗСО на Косову како би Србија желела, она би била призната и од Косова и од Србије, док (тзв.) Републику Косово и даље Србија не би признала, можда и друге земље у ЕУ, а посебно две суперсиле које су у Савету безбедности УН - навео је он.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
Прочитајте још
