Iako mala, ako pitate Hrvate, razlika između ova dva specijaliteta je ogromna. I to ne samo u mesu, već i u samoj pripremi.
Kako objašnjavaju, dok se kod nas koristi teleće meso, u Hrvatskoj se često preferira svinjetina, a u receptima se neretko pojavljuje i dodatak sira i šunke, što je dovelo do stvaranja još jedne verzije poznate kao Zagrebački odrezak.
Iako je ovo jelo kod komšija sve popularnije, za razliku od hrvatske reči "lungić" koja označava svinjski file, misterija oko imena "Crni Boban", po kome je specijalitet navodno dobio naziv, još uvek je nepoznata, prenosi Blic.
Foto: Jutjub printskrin/Gastro tražilica
I tako, dok jedni tvrde da su Karabobanov lungić i Karađorđeva šnicla samo različita imena za isti specijalitet, a drugi insistiraju da među njima nema nikakve sličnosti, viralni video na Iks-u, i na Jutjub kanalu "Gastro tražilica" dodatno su podgrejali raspravu.
"Karađorđeva na steroidima"
Ispod snimka na Iks platformi u kom muškarac prikazuje kako izgleda Karabobanov lungić i otkriva cenu – 16,5 evra, nizali su se komentari tipičnog "balkanskog duha".
Pročitajte još
"Karađorđeva na steroidima", "Boban je verovatno vlasnik koji je hteo da bude duhovit. Ja se nadam da je ovo izolovan slučaj", "Mira među nama ne može biti", "Boban ili Đorđe isto mu dođe! Tako su Užičko proglasili za staro Zagrebačko kolo!", "Ko izgugla ko je bio Karaboban iz topa vadim 100 evra", "Pa ovo je sjajno! Guči iz Kine!", "Da sam juče umro, ne bih znao da se Karađorđe zvao Boban!", bili su samo neki od komentara ispod videa.
Inače, Karađorđeva šnicla je jedan od najpoznatijih specijaliteta srpske kuhinje. U osnovi je to panirana pržena šnicla, prethodno punjena kajmakom i umotana poput palačinke. Za pripremu ovog specijaliteta može se koristiti meso po izboru, teleće ili svinjsko.
Šnicla je dobila ime po Karađorđu, a recept je 1956. godine osmislio danas poznati beogradski kuvar Milovan - Mića Stojanović, tada kuvar u restoranu „Golf”.
Foto: Shutterstock
Originalni recept za Karađorđevu šniclu
Varijacija u pripremi Karađorđeve šnicle ima nekoliko. Prema izvornom receptu, za pripremu bi trebalo koristiti šniclu od telećeg buta ali se, zbog poštovanja različitih religija, mogu koristiti sve vrste mesa. Uglavnom se koristi svinjsko, goveđe, pa čak i pileće meso. Meso se uvije sa kajmakom, a zatim se umotana šnicla uvalja u brašno, prelije umućenim jajima i nakon toga se pospe prezlama. Prži se u dubljoj posudi ili fritezi, i nakon otprilike dvadeset minuta spremna je za posluživanje. Od maštovitosti i ukusa zavisi kako će se ukrasiti i poslužiti.[9] Međutim, u mnogim restoranima kuvari danas kod pripreme ovog jela vole da improvizuju, pa ubace kisele krastavčiće, šunku, kačkavalj isl. Zbog toga je Stojanović želeo da zaštiti ovaj recept. Za razliku od mnogih drugih recepata koje je patentirao, sa ovim mu to nije uspelo, iako je više puta pokušao. jedno od obrazloženja bilo je to da je Karađorđeva šnicla „uobičajeni naziv za uobičajenu stvar”. Naime, originalna Karađorđeva šnicla specifična je po tome što je njen jedinstveni sastojak – kajmak.
Sastojci:
- meso po izboru (svaka šnicla trebalo bi da bude težine oko 200 g)
- zreli kajmak (mladi se brže topi i ima slabiji ukus)
- jaja
- prezla
- oštro brašno
- so
- biber
Za Karađorđevu šniclu podjednako je ispravno ako se koristi i junetina i svinjetina. Najbolje bi bilo koristiti file kao najmekše meso koje se brzo peče ali je dovoljno dobro i meso buta koje je odmašćeno i sa kog su otklonjene sve žilice. Savršene bi bile velike šnicle, kako bi se sve umotalo u jednom komadu, ali ako to nije moguće komadi mesa mogu se pričvrstiti zajedno čačkalicama.
Recept kaže da ide 200 grama najfinijeg mesa za šnicle. Bilo kog, a najbolje je od filea koji je najmekši i nema žile
Šniclu treba dobro izlupati tučkom za meso, da bude što tanja. Dodatno treba istanjiti ivice, kako bi se bi se lepše slepile. Ako je šnicla debela meso može prilikom prženja unutar rolata ostati sirovo. Zato šnicla mora biti maksimalno tanka i što pravilnijeg oblika.
Izlupano meso treba blago posoliti, ali se pri tome mora voditi računa i o slanosti kajmaka, kako gotovo jelo ne bi bilo preslano. Zatim se pospe krupnim sveže mlevenim biberom pa bogato premaže kajmakom. Meso se zatim urola kao palačinka. Krajeve rolnice treba nagurati ka unutra da kajmak ne bi tokom pečenja iscureo. Kuvari sa manje iskustva rolnicu mogu dodatno pričvrstiti čačkalicama.
Rolat se zatim uvalja u brašno, pa u jaja, prethodno ulupana sa prstohvatom soli. Na kraju se sve uvalja u prezle. Da bi se dobila deblja korica postupak paniranja može se još jednom ponoviti, ali bez brašna.
Ovako pripremljen rolat treba pržiti u što više ulja, na srednje visokoj temperaturi. Ukoliko sa prži na visokoj temperaturi korica će brzo poprimiti boju a meso će iznutra ostati sirovo. Ukoliko je temperatura na kojoj se prži preniska korica će sporo poprimiti boju, a meso će upiti previše ulja i punjenje će iscureti. Rolat treba pržiti sa svih strana dok ne poprimi zlatno-smeđu boju. Gotov rolat treba odložiti na nekoliko slojeva papirnog ubrusa, kako bi se ocedio višak ulja.
Nastala slučajno
Karađorđeva šnicla je nastala slučajno, 1956. godine, u beogradskom restoranu „Golf”. Osmislio ju je dvostruki svetski šampion u kuvanju Milovan - Mića Stojanović. Naime, jednom prilikom u restoran je došla stalna gošća, spikerka Radio Beograda Tamara Broz, inače snaja Josipa Broza. NJeno omiljeno jelo bio je Kijevski kotlet.
U tom trenutku kuvar nije imao sve potrebne sastojke za ovo jelo - pileća prsa, puter i začinske trave. Da ne bi pokvario svoju i reputaciju restorana morao je da improvizuje. Iskoristio je šniclu koju je premazao kajmakom, umotao ju je kao palačinku, panirao i ispržio u ulju. Kako nije bio posebno zadovoljan ukusom, šniclu je prelio tartar sosom, ukrasio u obliku ordena Karađorđeve zvezde i lično poslužio gošći. Gošći se jelo veoma dopalo i upitala je kuvara kako se zove, pa je on ime smislio u trenutku - Šnicla Karađorđe.
Šniclu Karađorđe Stojanović je prvi put prezentovao tek 1967. godine, na takmičenju kulinara inovatora[5] u restoranu „Sunce” u beogradskom Domu omladine, kada je ovaj specijalitet i dobio današnje ime Karađorđeva šnicla. Ovo je bila druga posleratna kulinarska izložba. Prva je održana u čuvenom hotelu „Moskva”. Svaki izlagač morao je da se predstavi sa dva recepta. Stari kuvari jelima su davali stara imena, a Mića Stojanović je predstavio Karađorđevu šniclu i Gružansku krompir čorbu, nazvanu u čast njegovog rodnog mesta. Kasnije je, na svojim brojnim profesionalnim putovanjima po svetu, pripremao Karađorđevu šniclu, kako bi je oglasio.
BONUS VIDEO:
