Иако мала, ако питате Хрвате, разлика између ова два специјалитета је огромна. И то не само у месу, већ и у самој припреми.
Како објашњавају, док се код нас користи телеће месо, у Хрватској се често преферира свињетина, а у рецептима се неретко појављује и додатак сира и шунке, што је довело до стварања још једне верзије познате као Загребачки одрезак.
Иако је ово јело код комшија све популарније, за разлику од хрватске речи "лунгић" која означава свињски филе, мистерија око имена "Црни Бобан", по коме је специјалитет наводно добио назив, још увек је непозната, преноси Блиц.
Фото: Јутјуб принтскрин/Gastro tražilica
И тако, док једни тврде да су Карабобанов лунгић и Карађорђева шницла само различита имена за исти специјалитет, а други инсистирају да међу њима нема никакве сличности, вирални видео на Икс-у, и на Јутјуб каналу "Гастро тражилица" додатно су подгрејали расправу.
"Карађорђева на стероидима"
Испод снимка на Икс платформи у ком мушкарац приказује како изгледа Карабобанов лунгић и открива цену – 16,5 евра, низали су се коментари типичног "балканског духа".
Прочитајте још
"Карађорђева на стероидима", "Бобан је вероватно власник који је хтео да буде духовит. Ја се надам да је ово изолован случај", "Мира међу нама не може бити", "Бобан или Ђорђе исто му дође! Тако су Ужичко прогласили за старо Загребачко коло!", "Ко изгугла ко је био Карабобан из топа вадим 100 евра", "Па ово је сјајно! Гучи из Кине!", "Да сам јуче умро, не бих знао да се Карађорђе звао Бобан!", били су само неки од коментара испод видеа.
Иначе, Карађорђева шницла је један од најпознатијих специјалитета српске кухиње. У основи је то панирана пржена шницла, претходно пуњена кајмаком и умотана попут палачинке. За припрему овог специјалитета може се користити месо по избору, телеће или свињско.
Шницла је добила име по Карађорђу, а рецепт је 1956. године осмислио данас познати београдски кувар Милован - Мића Стојановић, тада кувар у ресторану „Голф”.
Фото: Shutterstock
Оригинални рецепт за Карађорђеву шницлу
Варијација у припреми Карађорђеве шницле има неколико. Према изворном рецепту, за припрему би требало користити шницлу од телећег бута али се, због поштовања различитих религија, могу користити све врсте меса. Углавном се користи свињско, говеђе, па чак и пилеће месо. Месо се увије са кајмаком, а затим се умотана шницла уваља у брашно, прелије умућеним јајима и након тога се поспе презлама. Пржи се у дубљој посуди или фритези, и након отприлике двадесет минута спремна је за послуживање. Од маштовитости и укуса зависи како ће се украсити и послужити.[9] Међутим, у многим ресторанима кувари данас код припреме овог јела воле да импровизују, па убаце киселе краставчиће, шунку, качкаваљ исл. Због тога је Стојановић желео да заштити овај рецепт. За разлику од многих других рецепата које је патентирао, са овим му то није успело, иако је више пута покушао. једно од образложења било је то да је Карађорђева шницла „уобичајени назив за уобичајену ствар”. Наиме, оригинална Карађорђева шницла специфична је по томе што је њен јединствени састојак – кајмак.
Састојци:
- месо по избору (свака шницла требало би да буде тежине око 200 г)
- зрели кајмак (млади се брже топи и има слабији укус)
- јаја
- презла
- оштро брашно
- со
- бибер
За Карађорђеву шницлу подједнако је исправно ако се користи и јунетина и свињетина. Најбоље би било користити филе као најмекше месо које се брзо пече али је довољно добро и месо бута које је одмашћено и са ког су отклоњене све жилице. Савршене би биле велике шницле, како би се све умотало у једном комаду, али ако то није могуће комади меса могу се причврстити заједно чачкалицама.
Рецепт каже да иде 200 грама најфинијег меса за шницле. Било ког, а најбоље је од филеа који је најмекши и нема жиле
Шницлу треба добро излупати тучком за месо, да буде што тања. Додатно треба истањити ивице, како би се би се лепше слепиле. Ако је шницла дебела месо може приликом пржења унутар ролата остати сирово. Зато шницла мора бити максимално танка и што правилнијег облика.
Излупано месо треба благо посолити, али се при томе мора водити рачуна и о сланости кајмака, како готово јело не би било преслано. Затим се поспе крупним свеже млевеним бибером па богато премаже кајмаком. Месо се затим урола као палачинка. Крајеве ролнице треба нагурати ка унутра да кајмак не би током печења исцурео. Кувари са мање искуства ролницу могу додатно причврстити чачкалицама.
Ролат се затим уваља у брашно, па у јаја, претходно улупана са прстохватом соли. На крају се све уваља у презле. Да би се добила дебља корица поступак панирања може се још једном поновити, али без брашна.
Овако припремљен ролат треба пржити у што више уља, на средње високој температури. Уколико са пржи на високој температури корица ће брзо попримити боју а месо ће изнутра остати сирово. Уколико је температура на којој се пржи прениска корица ће споро попримити боју, а месо ће упити превише уља и пуњење ће исцурети. Ролат треба пржити са свих страна док не поприми златно-смеђу боју. Готов ролат треба одложити на неколико слојева папирног убруса, како би се оцедио вишак уља.
Настала случајно
Карађорђева шницла је настала случајно, 1956. године, у београдском ресторану „Голф”. Осмислио ју је двоструки светски шампион у кувању Милован - Мића Стојановић. Наиме, једном приликом у ресторан је дошла стална гошћа, спикерка Радио Београда Тамара Броз, иначе снаја Јосипа Броза. Њено омиљено јело био је Кијевски котлет.
У том тренутку кувар није имао све потребне састојке за ово јело - пилећа прса, путер и зачинске траве. Да не би покварио своју и репутацију ресторана морао је да импровизује. Искористио је шницлу коју је премазао кајмаком, умотао ју је као палачинку, панирао и испржио у уљу. Како није био посебно задовољан укусом, шницлу је прелио тартар сосом, украсио у облику ордена Карађорђеве звезде и лично послужио гошћи. Гошћи се јело веома допало и упитала је кувара како се зове, па је он име смислио у тренутку - Шницла Карађорђе.
Шницлу Карађорђе Стојановић је први пут презентовао тек 1967. године, на такмичењу кулинара иноватора[5] у ресторану „Сунце” у београдском Дому омладине, када је овај специјалитет и добио данашње име Карађорђева шницла. Ово је била друга послератна кулинарска изложба. Прва је одржана у чувеном хотелу „Москва”. Сваки излагач морао је да се представи са два рецепта. Стари кувари јелима су давали стара имена, а Мића Стојановић је представио Карађорђеву шницлу и Гружанску кромпир чорбу, названу у част његовог родног места. Касније је, на својим бројним професионалним путовањима по свету, припремао Карађорђеву шницлу, како би је огласио.
БОНУС ВИДЕО:
