Majka došla da je vrati kući, pa se i sama ZAMONAŠILA

Manastir Petkovica, zadužbinaJelene Štiljanović, udovice despotaStefana Štiljanovića,podignut je u 16. veku na jugozapadnim padinamaFruške gorei vekovima je predstavljao mesto molitve i tišine. Smešten tri kilometra od manastiraŠišatovac, ovaj manastir je 1990. godine proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja i stavljen pod zaštitu Republike Srbije.Ipak, krajem 20. vekabio je zapušten- bez puta, struje, vrata i prozora, gotovozaboravljen. NJegovu obnovu pokrenula jemonahinja Antonina, čiji je životni put, ispunjen neverovatnim preokretima, dostojan filmskog scenarija.View this post on InstagramA post shared by Balkan Trip televizija (@balkantrip_)Prelomni trenutak u istoriji manastira Petkovica dogodio se 7. juna 2001. godine, kada je u ovu zapuštenu svetinju stigla tadašnja monahinja, danasigumanijaAntonina.Do crkve je morala da se probija kroz gusto šiblje, a u njenoj unutrašnjosti, kako se priseća, dočekale su je jedino ptice. Tada je donela zavet &ndash; da će manastiru vratiti život i sačuvati ga od zaborava.U svega dve godine, ova predana, mudra i neumorna Božja sluškinjauspela je da asfaltira dva kilometra puta, uvede struju, osposobi konak i stvori osnovne uslove za život. Najveći oslonac u svemu bila joj je majka, koja je iz Švedske došla sa namerom da je odgovori od monaškog puta. Međutim, ostala je uz svoju ćerku. Ne samo to, već se isama se zamonašila, uzevši imesestra Melanija, i postala verna saputnica i &quot;desna ruka&quot; današnjoj igumaniji u obnovi fruškogorske svetinje.- Prve godine, čim sam iz manastira Grgeteg prešla u Petkovicu, posle nekoliko meseci dolazi moja majka iz Švedske, gde je 17 godina živela i radila. Kad je videla u kakvu sam divljinu došla, zaprepastila se.Molila me je da se vratim, ali sam joj rekla da ne idem nikuda, da je Petkovica baš ono što sam želela i da je ona pronašla mene, a ne ja nju - ispričala je igumanija Antonina za mitrovica.info.Kako bi bila sigurna da majka ubuduće neće pokušavati da je vrati u svetovni život, na rastanku joj je izgovorila rečenicu koja je trebalo da bude najveća moguća zaštita:- Ja ovo ne mogu da skinem, a ti ovo možeš da obučeš!Igumanija Petkovice priseća se da je njena majkaotišla razočarana ćerkinom neposlušnošću. Ali, onda je usledio neočekivani rasplet.- Samo mesec i po dana kasnijevratila se, i to zauvek.Pred kapijom manastira stao je taksi, a ja sam je dočekala rečima: &#39;Ne otkazuj taksi, ja se ne vraćam!&#39; A ona meni odgovori: &#39;Ni ja ne idem od tebe.&#39; Posle toga se zamonašila i postalasestra Melanijai bila mi je najveća podrška svih ovih godina - priseća se igumanija Antonina.Danas, posle skoro dve i po decenije istrajnog truda, manastir Petkovica zasluženo nosi epitet jednog od najlepših bisera Fruške gore. U ovom nekada muškom manastiru sada živi zajednica od11 monahinja i dve iskušenice.Sestre su izgradile novi konak, obrađuju vinograd sa 6.000 čokota loze na 1,2 hektara, brinu o ribnjaku koji se prostire na 40 ari i proizvode sopstveno vino.U srcu manastirskog kompleksa nalazi secrkva posvećena Svetoj Petki,u kojoj se čuva kivot sa česticom njene ruke &ndash; svetiteljke i čudotvorke koju srpski narod posebno poštuje. Značajno mesto ima i izvor Svete Petke, za koji brojni vernici veruju da poseduje lekovita svojstva.Tokom istorije, Petkovica je bila ipartizanska bolnica u vreme proboja Sremskog fronta, a nakon rata korišćena je čak i kao sklonište za stoku. Danas, zahvaljujući veri i upornosti igumanije Antonine, manastir je ponovo duhovno utočište i sve posećenije mesto hodočasnika i turista.- Više nismo same, radimo i gradimo, napredujemo, a i Bogu je milo da ova svetinja živi svoj život i služi dobrim ljudima -kaže mati Antonina.(Kurir)BONUS VIDEO:

Majka došla da je vrati kući, pa se i sama ZAMONAŠILA

Vaš komentar

Nema komentara