Мајка дошла да је врати кући, па се и сама ЗАМОНАШИЛА

Манастир Петковица, задужбинаЈелене Штиљановић, удовице деспотаСтефана Штиљановића,подигнут је у 16. веку на југозападним падинамаФрушке гореи вековима је представљао место молитве и тишине. Смештен три километра од манастираШишатовац, овај манастир је 1990. године проглашен спомеником културе од изузетног значаја и стављен под заштиту Републике Србије.Ипак, крајем 20. векабио је запуштен- без пута, струје, врата и прозора, готовозаборављен. Његову обнову покренула јемонахиња Антонина, чији је животни пут, испуњен невероватним преокретима, достојан филмског сценарија.View this post on InstagramA post shared by Balkan Trip televizija (@balkantrip_)Преломни тренутак у историји манастира Петковица догодио се 7. јуна 2001. године, када је у ову запуштену светињу стигла тадашња монахиња, данасигуманијаАнтонина.До цркве је морала да се пробија кроз густо шибље, а у њеној унутрашњости, како се присећа, дочекале су је једино птице. Тада је донела завет &ndash; да ће манастиру вратити живот и сачувати га од заборава.У свега две године, ова предана, мудра и неуморна Божја слушкињауспела је да асфалтира два километра пута, уведе струју, оспособи конак и створи основне услове за живот. Највећи ослонац у свему била јој је мајка, која је из Шведске дошла са намером да је одговори од монашког пута. Међутим, остала је уз своју ћерку. Не само то, већ се исама се замонашила, узевши имесестра Меланија, и постала верна сапутница и &quot;десна рука&quot; данашњој игуманији у обнови фрушкогорске светиње.- Прве године, чим сам из манастира Гргетег прешла у Петковицу, после неколико месеци долази моја мајка из Шведске, где је 17 година живела и радила. Кад је видела у какву сам дивљину дошла, запрепастила се.Молила ме је да се вратим, али сам јој рекла да не идем никуда, да је Петковица баш оно што сам желела и да је она пронашла мене, а не ја њу - испричала је игуманија Антонина за митровица.инфо.Како би била сигурна да мајка убудуће неће покушавати да је врати у световни живот, на растанку јој је изговорила реченицу која је требало да буде највећа могућа заштита:- Ја ово не могу да скинем, а ти ово можеш да обучеш!Игуманија Петковице присећа се да је њена мајкаотишла разочарана ћеркином непослушношћу. Али, онда је уследио неочекивани расплет.- Само месец и по дана каснијевратила се, и то заувек.Пред капијом манастира стао је такси, а ја сам је дочекала речима: &#39;Не отказуј такси, ја се не враћам!&#39; А она мени одговори: &#39;Ни ја не идем од тебе.&#39; После тога се замонашила и посталасестра Меланијаи била ми је највећа подршка свих ових година - присећа се игуманија Антонина.Данас, после скоро две и по деценије истрајног труда, манастир Петковица заслужено носи епитет једног од најлепших бисера Фрушке горе. У овом некада мушком манастиру сада живи заједница од11 монахиња и две искушенице.Сестре су изградиле нови конак, обрађују виноград са 6.000 чокота лозе на 1,2 хектара, брину о рибњаку који се простире на 40 ари и производе сопствено вино.У срцу манастирског комплекса налази сецрква посвећена Светој Петки,у којој се чува кивот са честицом њене руке &ndash; светитељке и чудотворке коју српски народ посебно поштује. Значајно место има и извор Свете Петке, за који бројни верници верују да поседује лековита својства.Током историје, Петковица је била ипартизанска болница у време пробоја Сремског фронта, а након рата коришћена је чак и као склониште за стоку. Данас, захваљујући вери и упорности игуманије Антонине, манастир је поново духовно уточиште и све посећеније место ходочасника и туриста.- Више нисмо саме, радимо и градимо, напредујемо, а и Богу је мило да ова светиња живи свој живот и служи добрим људима -каже мати Антонина.(Курир)БОНУС ВИДЕО:

Мајка дошла да је врати кући, па се и сама ЗАМОНАШИЛА

Ваш коментар

Нема коментара