POZIV NA OČUVANJE SPOKOJA: Metafora u slikama Peđe Miloševića

Predrag je usavršio akvarel tehniku, kroz nju govori o miru i povezanosti među ljudima, ali ako bismo bolje pogledali nazive i slike, videli bismo da je reč i o izgubljenim nadanjima i snovima koje gradimo u mladosti. A preplitanje figuracije i arhitektonskih elemenata, realnosti i imaginacije govore o postojanosti života, očekivanom, prolaznom, postojećem i duhovnom.U &quot;Kulturnom korenu&quot;, Predrag je otkrio detalje o svom stvaralaštvu.Foto: Privatna arhivaAkvareli su Vaš lični pečat? Koliko je potrebno vremena da umetnik postane prepoznatljiv?- Akvarel važi za tehniku koja primarno izražava neposredna i emotivna stanja. U osnovi jednostavna, pigment, vezivo i voda, ali izvođački veoma komplikovana. Traži dobropoznavanje crteža, kao i elementarni kvalitet materijala, da bi senzualnost i lični izrazkomunicirali sa posmatračem. Što sam u slikanju nepretenciozniji i ličniji to više budipažnju posmatrača.Tu je negde i odgovor na pitanje prepoznatljivosti. Znanje i mudrost publiku u umetnostine interesuje, već emotivni naboj čistog bića koji mu otvara kanale komunikacije, novesinapse i nove uvide. Prisutnost umetnika u nekom vremenu rukovodi i stepen provokacijenjegovog dela. U eri buke i besa lično sam se opredelio za šaputanje, a to u današnjemvremenu izgleda budi pažnju.Foto: Privatna arhivaDa li sutalentovani slikari u senci svakidašnjice, tehnologije?- Bežični prenos informacija velikom brzinom nameće nam i potrebu za potrošnjom kojaj je uvek bila pokretač civilizacijskog napretka. Na nama umetnicima je da osporavamo takav razvoj bez ljudskosti. Postoje pojedinci izoštrenijeg uma i zapažanja koji prepoznajupotrebu za umetnošću i kojima su umetnička dela vidljiva.Zbog čega ste se opredelili za žensku figuru i mitološke figure u napuštenim prostorima?- Poetske slike su se u mom slikarstvu postepeno razvijale. Bilo je i uticaja sredine i kulture kojoj pripadam, ali i dosta ličnog. Ženski lik je i fizički i metafizički reprezent ljudskevrste, sa mnogo većom poetskom sadržajnošću od muškog lika. Možda arhitektura namojim slikama predstavlja prisustvo čoveka graditelja, ... muško biće!Foto: Privatna arhivaDa li nam su društvu slomljena krila ili se mladi ljudi morajuboriti da iz izrastu?- Mladi su uvek bili stvaraoci ideja i nosioci razvoja društva, ali veština nametanja iostvarivanja ideja se stiče vremenom. U opštoj ljudskoj različitosti ponekad nam se čininemogućim da neka ideja zaživi.U Vašim delima, sve je metafora - da li pre slikanja smislite naziv kompozicije ili pozavršetku? Šta želite reći svojim delima- prolaznost i raskoš se prikazali kao aristrokratkinju, a šta bi ondabila uspavanost koju prikazujete?- Proces stvaranja slike je potpuno metafizički. Faktografja slike gradi tu metafiziku dokristalnijih ideja kojih u početku nisam potpuno svestan. To naslućivanje me podstiče danađem najbolji izraz. Uvek ima prepravke, brisanja, pa i ljutnje na samog sebe. Tajprepravak je i znak kretanja u dobrom pravcu. Nečega se moram odreći u korist jasnog ičitljivog izraza. Odflamanskih majstora sam naučio da sve što je na slici nije slučajno, većima svoje značenje i razlog. Kada bih mogao ispričati, opisati to što slikam verovatno nebih imao potrebu za slikanjem. Možda ta uspavanost i mir pozivaju na očuvanje ljudskogmira i spokoja u kojem je sve jasnije, za razliku od današnjeg doba nemira. Davanje nazivaslici je neminovnost. To uvek bude verbalna pantomima koja ima inicijacijsku uloguuvlačenja u sliku.Foto: Privatna arhivaNa šta moramo obratiti pažnju? Po čemu se razlikuju uslovi za umetnost i stvaranje sada u odnosu na vreme Vaše mladosti?- Suštinski uslovi za umetnost su bili bolji u vreme moje mladosti. Sve smo morali da lično doživimo i iskusimo. Iz toga je proizilazila životnija umetnost. Publika je bila zbog iste tepotrebe da lično vide i dožive, kvalitetnija nego danas, najblaže rečeno radoznalija. Danasdajemo sebi za pravo da smo nešto videli i slušali, a zapravo ekrančić telefona i još manjizvučnik nas varaju. Danas nam mogu promaći izuzetne umetničke tvorevine i događajizato što u šumi informacija ne primećujemo plemenito drvo umetnosti. Druženja i ličnikontakti su bili intezivniji, pa su se o mladim umetnicima brže širile informacije negodanas.KO JE PREDRAG PEĐA MILOŠEVIĆ?Rođen 26.11.1960. godine u Zemunu. Gimnaziju Završio u Gornjem Milanovcu. Diplomirao na Akademiji Primenjenih Umetnosti u Beogradu, katedra slikarstva,1985. Iste godine započinje profesionalno bavljenje slikarstvom. 1992. godine odlazi u Španiju gde do 1996. živi i radi kao profesionalni umetnik. Izlaže i sarađuje sa više galerija u zemlji i inostranstvu. Živi u Beogradu.Član ULUPUDS-a,umetničkog društva &bdquo;RASART&ldquo;.Zašto biti deo &quot;Kulturnog korena&quot;? Zato što je izuzetno važno doprinositi kulturikada se prave vrednosti zaboravljaju ili što citat kaže &quot;Kultura je most između prošlosti i budućnosti.&quot; Mi smo tu da pružimo šansu da talentovani ljudi dođu do izražaja, da se čuje za njihov rad, da se čuje glas. Mi smo tu da ujedinimo svakog čoveka u lepoti i iskrenosti umetnosti, kao i sve umetnike iz različitih oblasti.Ukoliko želite da budete deo ovog kulturnog dodatka, radove možete slati na sledeću mail adresu:nportal.info@gmail.comZabranjeno je svako kopiranje i preuzimanje autorskih tekstova!BONUS VIDEO:

POZIV NA OČUVANJE SPOKOJA: Metafora u slikama Peđe Miloševića

Vaš komentar

Nema komentara