Predrag je usavršio akvarel tehniku, kroz nju govori o miru i povezanosti među ljudima, ali ako bismo bolje pogledali nazive i slike, videli bismo da je reč i o izgubljenim nadanjima i snovima koje gradimo u mladosti. A preplitanje figuracije i arhitektonskih elemenata, realnosti i imaginacije govore o postojanosti života, očekivanom, prolaznom, postojećem i duhovnom.
U "Kulturnom korenu", Predrag je otkrio detalje o svom stvaralaštvu.
Foto: Privatna arhiva
Akvareli su Vaš lični pečat? Koliko je potrebno vremena da umetnik postane prepoznatljiv?
- Akvarel važi za tehniku koja primarno izražava neposredna i emotivna stanja. U osnovi jednostavna, pigment, vezivo i voda, ali izvođački veoma komplikovana. Traži dobro poznavanje crteža, kao i elementarni kvalitet materijala, da bi senzualnost i lični izraz komunicirali sa posmatračem. Što sam u slikanju nepretenciozniji i ličniji to više budi pažnju posmatrača.
Tu je negde i odgovor na pitanje prepoznatljivosti. Znanje i mudrost publiku u umetnosti ne interesuje, već emotivni naboj čistog bića koji mu otvara kanale komunikacije, nove sinapse i nove uvide. Prisutnost umetnika u nekom vremenu rukovodi i stepen provokacije njegovog dela. U eri buke i besa lično sam se opredelio za šaputanje, a to u današnjem vremenu izgleda budi pažnju.
Pročitajte još
Foto: Privatna arhiva
Da li su talentovani slikari u senci svakidašnjice, tehnologije?
- Bežični prenos informacija velikom brzinom nameće nam i potrebu za potrošnjom kojaj je uvek bila pokretač civilizacijskog napretka. Na nama umetnicima je da osporavamo takav razvoj bez ljudskosti. Postoje pojedinci izoštrenijeg uma i zapažanja koji prepoznaju potrebu za umetnošću i kojima su umetnička dela vidljiva.
Zbog čega ste se opredelili za žensku figuru i mitološke figure u napuštenim prostorima?
- Poetske slike su se u mom slikarstvu postepeno razvijale. Bilo je i uticaja sredine i kulture kojoj pripadam, ali i dosta ličnog. Ženski lik je i fizički i metafizički reprezent ljudske vrste, sa mnogo većom poetskom sadržajnošću od muškog lika. Možda arhitektura na mojim slikama predstavlja prisustvo čoveka graditelja, ... muško biće!
Foto: Privatna arhiva
Da li nam su društvu slomljena krila ili se mladi ljudi moraju boriti da iz izrastu?
- Mladi su uvek bili stvaraoci ideja i nosioci razvoja društva, ali veština nametanja i ostvarivanja ideja se stiče vremenom. U opštoj ljudskoj različitosti ponekad nam se čini nemogućim da neka ideja zaživi.
U Vašim delima, sve je metafora - da li pre slikanja smislite naziv kompozicije ili po završetku? Šta želite reći svojim delima- prolaznost i raskoš se prikazali kao aristrokratkinju, a šta bi onda bila uspavanost koju prikazujete?
- Proces stvaranja slike je potpuno metafizički. Faktografja slike gradi tu metafiziku do kristalnijih ideja kojih u početku nisam potpuno svestan. To naslućivanje me podstiče da nađem najbolji izraz. Uvek ima prepravke, brisanja, pa i ljutnje na samog sebe. Taj prepravak je i znak kretanja u dobrom pravcu. Nečega se moram odreći u korist jasnog i čitljivog izraza. Od flamanskih majstora sam naučio da sve što je na slici nije slučajno, već ima svoje značenje i razlog. Kada bih mogao ispričati, opisati to što slikam verovatno ne bih imao potrebu za slikanjem. Možda ta uspavanost i mir pozivaju na očuvanje ljudskog mira i spokoja u kojem je sve jasnije, za razliku od današnjeg doba nemira. Davanje naziva slici je neminovnost. To uvek bude verbalna pantomima koja ima inicijacijsku ulogu uvlačenja u sliku.
Foto: Privatna arhiva
Na šta moramo obratiti pažnju? Po čemu se razlikuju uslovi za umetnost i stvaranje sada u odnosu na vreme Vaše mladosti?
- Suštinski uslovi za umetnost su bili bolji u vreme moje mladosti. Sve smo morali da lično doživimo i iskusimo. Iz toga je proizilazila životnija umetnost. Publika je bila zbog iste te potrebe da lično vide i dožive, kvalitetnija nego danas, najblaže rečeno radoznalija. Danas dajemo sebi za pravo da smo nešto videli i slušali, a zapravo ekrančić telefona i još manji zvučnik nas varaju. Danas nam mogu promaći izuzetne umetničke tvorevine i događaji
zato što u šumi informacija ne primećujemo plemenito drvo umetnosti. Druženja i lični kontakti su bili intezivniji, pa su se o mladim umetnicima brže širile informacije nego danas.
KO JE PREDRAG PEĐA MILOŠEVIĆ?
Rođen 26.11.1960. godine u Zemunu. Gimnaziju Završio u Gornjem Milanovcu. Diplomirao na Akademiji Primenjenih Umetnosti u Beogradu, katedra slikarstva,1985. Iste godine započinje profesionalno bavljenje slikarstvom. 1992. godine odlazi u Španiju gde do 1996. živi i radi kao profesionalni umetnik. Izlaže i sarađuje sa više galerija u zemlji i inostranstvu. Živi u Beogradu.Član ULUPUDS-a,umetničkog društva „RASART“.
Zašto biti deo "Kulturnog korena"? Zato što je izuzetno važno doprinositi kulturi kada se prave vrednosti zaboravljaju ili što citat kaže "Kultura je most između prošlosti i budućnosti." Mi smo tu da pružimo šansu da talentovani ljudi dođu do izražaja, da se čuje za njihov rad, da se čuje glas. Mi smo tu da ujedinimo svakog čoveka u lepoti i iskrenosti umetnosti, kao i sve umetnike iz različitih oblasti.
Ukoliko želite da budete deo ovog kulturnog dodatka, radove možete slati na sledeću mail adresu: nportal.info@gmail.com
Zabranjeno je svako kopiranje i preuzimanje autorskih tekstova!
BONUS VIDEO:
