Предраг је усавршио акварел технику, кроз њу говори о миру и повезаности међу људима, али ако бисмо боље погледали називе и слике, видели бисмо да је реч и о изгубљеним надањима и сновима које градимо у младости. А преплитање фигурације и архитектонских елемената, реалности и имагинације говоре о постојаности живота, очекиваном, пролазном, постојећем и духовном.
У "Културном корену", Предраг је открио детаље о свом стваралаштву.
Фото: Приватна архива
Aкварели су Ваш лични печат? Колико је потребно времена да уметник постане препознатљив?
- Акварел важи за технику која примарно изражава непосредна и емотивна стања. У основи једноставна, пигмент, везиво и вода, али извођачки веома компликована. Тражи добро познавање цртежа, као и елементарни квалитет материјала, да би сензуалност и лични израз комуницирали са посматрачем. Што сам у сликању непретенциознији и личнији то више буди пажњу посматрача.
Ту је негде и одговор на питање препознатљивости. Знање и мудрост публику у уметности не интересује, већ емотивни набој чистог бића који му отвара канале комуникације, нове синапсе и нове увиде. Присутност уметника у неком времену руководи и степен провокације његовог дела. У ери буке и беса лично сам се определио за шапутање, а то у данашњем времену изгледа буди пажњу.
Прочитајте још
Фото: Приватна архива
Да ли су талентовани сликари у сенци свакидашњице, технологије?
- Бежични пренос информација великом брзином намеће нам и потребу за потрошњом којај је увек била покретач цивилизацијског напретка. На нама уметницима је да оспоравамо такав развој без људскости. Постоје појединци изоштренијег ума и запажања који препознају потребу за уметношћу и којима су уметничка дела видљива.
Због чега сте се определили за женску фигуру и митолошке фигуре у напуштеним просторима?
- Поетске слике су се у мом сликарству постепено развијале. Било је и утицаја средине и културе којој припадам, али и доста личног. Женски лик је и физички и метафизички репрезент људске врсте, са много већом поетском садржајношћу од мушког лика. Можда архитектура на мојим сликама представља присуство човека градитеља, ... мушко биће!
Фото: Приватна архива
Да ли нам су друштву сломљена крила или се млади људи морају борити да из израсту?
- Млади су увек били ствараоци идеја и носиоци развоја друштва, али вештина наметања и остваривања идеја се стиче временом. У општој људској различитости понекад нам се чини немогућим да нека идеја заживи.
У Вашим делима, све је метафора - да ли пре сликања смислите назив композиције или по завршетку? Шта желите рећи својим делима- пролазност и раскош се приказали као аристрократкињу, а шта би онда била успаваност коју приказујете?
- Процес стварања слике је потпуно метафизички. Фактографја слике гради ту метафизику до кристалнијих идеја којих у почетку нисам потпуно свестан. То наслућивање ме подстиче да нађем најбољи израз. Увек има преправке, брисања, па и љутње на самог себе. Тај преправак је и знак кретања у добром правцу. Нечега се морам одрећи у корист јасног и читљивог израза. Од фламанских мајстора сам научио да све што је на слици није случајно, већ има своје значење и разлог. Када бих могао испричати, описати то што сликам вероватно не бих имао потребу за сликањем. Можда та успаваност и мир позивају на очување људског мира и спокоја у којем је све јасније, за разлику од данашњег доба немира. Давање назива слици је неминовност. То увек буде вербална пантомима која има иницијацијску улогу увлачења у слику.
Фото: Приватна архива
На шта морамо обратити пажњу? По чему се разликују услови за уметност и стварање сада у односу на време Ваше младости?
- Суштински услови за уметност су били бољи у време моје младости. Све смо морали да лично доживимо и искусимо. Из тога је произилазила животнија уметност. Публика је била због исте те потребе да лично виде и доживе, квалитетнија него данас, најблаже речено радозналија. Данас дајемо себи за право да смо нешто видели и слушали, а заправо екранчић телефона и још мањи звучник нас варају. Данас нам могу промаћи изузетне уметничке творевине и догађаји
зато што у шуми информација не примећујемо племенито дрво уметности. Дружења и лични контакти су били интезивнији, па су се о младим уметницима брже шириле информације него данас.
КО ЈЕ ПРЕДРАГ ПЕЂА МИЛОШЕВИЋ?
Рођен 26.11.1960. године у Земуну. Гимназију Завршио у Горњем Милановцу. Дипломирао на Академији Примењених Уметности у Београду, катедра сликарства,1985. Исте године започиње професионално бављење сликарством. 1992. године одлази у Шпанију где до 1996. живи и ради као професионални уметник. Излаже и сарађује са више галерија у земљи и иностранству. Живи у Београду.Члан УЛУПУДС-а,уметничког друштва „РАСАРТ“.
Зашто бити део "Културног корена"? Зато што је изузетно важно доприносити култури када се праве вредности заборављају или што цитат каже "Култура је мост између прошлости и будућности." Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.
Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу: нпортал.инфо@гмаил.цом
Забрањено је свако копирање и преузимање ауторских текстова!
БОНУС ВИДЕО:
