ПОЗИВ НА ОЧУВАЊЕ СПОКОЈА: Метафора у сликама Пеђе Милошевића

Предраг је усавршио акварел технику, кроз њу говори о миру и повезаности међу људима, али ако бисмо боље погледали називе и слике, видели бисмо да је реч и о изгубљеним надањима и сновима које градимо у младости. А преплитање фигурације и архитектонских елемената, реалности и имагинације говоре о постојаности живота, очекиваном, пролазном, постојећем и духовном.У &quot;Културном корену&quot;, Предраг је открио детаље о свом стваралаштву.Фото: Приватна архиваAкварели су Ваш лични печат? Колико је потребно времена да уметник постане препознатљив?- Акварел важи за технику која примарно изражава непосредна и емотивна стања. У основи једноставна, пигмент, везиво и вода, али извођачки веома компликована. Тражи добропознавање цртежа, као и елементарни квалитет материјала, да би сензуалност и лични изразкомуницирали са посматрачем. Што сам у сликању непретенциознији и личнији то више будипажњу посматрача.Ту је негде и одговор на питање препознатљивости. Знање и мудрост публику у уметностине интересује, већ емотивни набој чистог бића који му отвара канале комуникације, новесинапсе и нове увиде. Присутност уметника у неком времену руководи и степен провокацијењеговог дела. У ери буке и беса лично сам се определио за шапутање, а то у данашњемвремену изгледа буди пажњу.Фото: Приватна архиваДа ли суталентовани сликари у сенци свакидашњице, технологије?- Бежични пренос информација великом брзином намеће нам и потребу за потрошњом којај је увек била покретач цивилизацијског напретка. На нама уметницима је да оспоравамо такав развој без људскости. Постоје појединци изоштренијег ума и запажања који препознајупотребу за уметношћу и којима су уметничка дела видљива.Због чега сте се определили за женску фигуру и митолошке фигуре у напуштеним просторима?- Поетске слике су се у мом сликарству постепено развијале. Било је и утицаја средине и културе којој припадам, али и доста личног. Женски лик је и физички и метафизички репрезент људскеврсте, са много већом поетском садржајношћу од мушког лика. Можда архитектура намојим сликама представља присуство човека градитеља, ... мушко биће!Фото: Приватна архиваДа ли нам су друштву сломљена крила или се млади људи морајуборити да из израсту?- Млади су увек били ствараоци идеја и носиоци развоја друштва, али вештина наметања иостваривања идеја се стиче временом. У општој људској различитости понекад нам се чининемогућим да нека идеја заживи.У Вашим делима, све је метафора - да ли пре сликања смислите назив композиције или позавршетку? Шта желите рећи својим делима- пролазност и раскош се приказали као аристрократкињу, а шта би ондабила успаваност коју приказујете?- Процес стварања слике је потпуно метафизички. Фактографја слике гради ту метафизику докристалнијих идеја којих у почетку нисам потпуно свестан. То наслућивање ме подстиче данађем најбољи израз. Увек има преправке, брисања, па и љутње на самог себе. Тајпреправак је и знак кретања у добром правцу. Нечега се морам одрећи у корист јасног ичитљивог израза. Одфламанских мајстора сам научио да све што је на слици није случајно, већима своје значење и разлог. Када бих могао испричати, описати то што сликам вероватно небих имао потребу за сликањем. Можда та успаваност и мир позивају на очување људскогмира и спокоја у којем је све јасније, за разлику од данашњег доба немира. Давање називаслици је неминовност. То увек буде вербална пантомима која има иницијацијску улогуувлачења у слику.Фото: Приватна архиваНа шта морамо обратити пажњу? По чему се разликују услови за уметност и стварање сада у односу на време Ваше младости?- Суштински услови за уметност су били бољи у време моје младости. Све смо морали да лично доживимо и искусимо. Из тога је произилазила животнија уметност. Публика је била због исте тепотребе да лично виде и доживе, квалитетнија него данас, најблаже речено радозналија. Данасдајемо себи за право да смо нешто видели и слушали, а заправо екранчић телефона и још мањизвучник нас варају. Данас нам могу промаћи изузетне уметничке творевине и догађајизато што у шуми информација не примећујемо племенито дрво уметности. Дружења и личниконтакти су били интезивнији, па су се о младим уметницима брже шириле информације негоданас.КО ЈЕ ПРЕДРАГ ПЕЂА МИЛОШЕВИЋ?Рођен 26.11.1960. године у Земуну. Гимназију Завршио у Горњем Милановцу. Дипломирао на Академији Примењених Уметности у Београду, катедра сликарства,1985. Исте године започиње професионално бављење сликарством. 1992. године одлази у Шпанију где до 1996. живи и ради као професионални уметник. Излаже и сарађује са више галерија у земљи и иностранству. Живи у Београду.Члан УЛУПУДС-а,уметничког друштва &bdquo;РАСАРТ&ldquo;.Зашто бити део &quot;Културног корена&quot;? Зато што је изузетно важно доприносити културикада се праве вредности заборављају или што цитат каже &quot;Култура је мост између прошлости и будућности.&quot; Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу:нпортал.инфо@гмаил.цомЗабрањено је свако копирање и преузимање ауторских текстова!БОНУС ВИДЕО:

ПОЗИВ НА ОЧУВАЊЕ СПОКОЈА: Метафора у сликама Пеђе Милошевића

Ваш коментар

Нема коментара