Šta bi svi stariji od 30 trebalo da rade za duži život

Iako ne možemo da zaustavimovreme, naučnaistraživanja pokazuju da određene životne navike mogu da usporeproces starenja i čak smanjenašu biološkodoba. Biološkodoba je mera koja pokazuje koliko je vaše telo &quot;staro&quot; u odnosu na njegov stvarni fiziološki i zdravstveni status, a ne samo prema kalendarskim godinama (tzv. hronološkomdobu). Pravilna ishrana, redovna vežba, kvalitetan san i mentalna higijena samo su neki od faktora koji pozitivno utiču na zdravlje tela i mozga, pomažući nam da se osećamo mlađe i vitalnije.Lekar opšte prakse koji je jednom &quot;obrnuo&quot; svojebiološkodoba za 14 godina otkrio je važne korake koje bi svako stariji od 30 godina trebalo da preduzmeda bi produžio svoj životni vek. DrMohamed Enajat (41), osnivačklinike za dugovečnost HUM2N u SoutKensingtonu, rekao je da su 30-e i 40-e godine odlučujuće godine koje određuju koliko će dobro osoba da ostari i koje sprečavaju bolesti. Iako se može činiti bezopasnim pušiti nekoliko cigareta nedeljno, popiti nedeljnopivo sa kolegama ili se počastiti nezdravom hranom vikendom, sve te male loše navike mogle bi da vas sustignukako sazrevate, a do trenutka kada primetite promene u svom telu decenijuili dva kasnije, temeljna šteta možda je već učinjena.Umesto toga, biohaker, koji tvrdi da je jednom uspeo da smanjisvojebiološkodoba na 24 godine kada je imao 38 godina, rekao je da usvajanje zdravih navika u srednjim godinama, uz ograničavanje konzumacije alkohola i pušenja, može dramatično da smanjirizik od prerane srčane bolesti, moždanog udara i raka, piše DejliMejl. To uključuje održavanje zdrave rutine spavanja, usvajanje mediteranske ishrane sa naglaskom na celovite namirnice i fokusiranje na specifične vrste vežbi koje pomažu kako starite.View this post on InstagramA post shared by Human Nature | Hosted by Jamie Clements &amp; Loui Blake (@human.nature.pod)Čak i oni koji na poslu sede osam sati mogu da iskoristemale prilike za kretanje, poput šetnje do posla i natrag ili penjanje stepenicama umesto vožnje liftom. &quot;Nakon što pređete 40. godinu, rizik od raznih hroničnih zdravstvenih problema postupno raste. Ne zato što telo &#39;otkazuje&#39;, već zbog nakupljanja biološkog trošenja i starenja. Ovadecenijačesto se naziva ključnim periodom koji određuje koliko ćete zdravo stariti. Razlog zbog kojeg prevencija postaje toliko važna u ovomdobujeste taj što se većina bolesti koje uzrokuju probleme u 60-ima i 70-ima počinju tiho razvijati još u 30-ima i 40-ima&quot;, objasnio je lekar čijebiološkodoba iznosi 35 godina.Prvi korak, kako je rekao, jeste upoznati svoje telo iznutra prema spolja. Redovnilekarskipregledi krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, uz praćenje telesne težine i opsega struka, mogu da vam pomognuda uočite rane znakove bolesti pre nego što se ozbiljnije razviju. Zatim je rekao da odete na sve probrane testove koje možda odlažete, od mamografije, brisa vrata materice i testova na rak creva do pregleda prostate, jer rano otkrivanje zdravstvenih problema može da poboljšaishode.&quot;LJudi koji održavaju kvalitetan san, redovnu telesnu aktivnost, uravnoteženu ishranu, stabilnu telesnu težinu i kontrolu stresa obično dobijaju mnogo dodatnih godina života bez bolesti. Drugim rečima, vaše 40. su savršeno vreme za izgradnju temelja za dugoročno zdravlje, otpornost i dugovečnost&quot;, objasnio je drEnajat. Mentalno zdravlje takođemože da postanekrhkije kako starije osobe napreduju u karijeri, preuzimaju porodičneobaveze i prolaze kroz hormonalne promene, stoga je važno osigurati da i u tom pogledu brinete o sebi.View this post on InstagramA post shared by Human Nature | Hosted by Jamie Clements &amp; Loui Blake (@human.nature.pod)&quot;Čak i čula, vid, sluh i ravnoteža, počinju polako da opadaju. Ovi rizici nisu neizbežni ishodi, već verovatnoćekoje se povećavaju bez proaktivnogstaranja&quot;, rekao je lekar idodao da morate često da se krećete, jedeteuglavnom celovitu hranu i dateprioritet snu kako biste se mogli pravilno oporaviti. &quot;Loš san narušava imunitet, regulaciju težine, raspoloženje i kardiovaskularno zdravlje. Upravljanje stresom postaje neophodno u ovoj fazi života jer hronični stres ubrzava biološko starenje&quot;, objasnio je.Priprema ručkova i zdravih međuobroka unapred takođemože da napraviveliku razliku za nečije zdravlje, umesto oslanjanja na visoko prerađenu hranu iz automata. DrEnajat preporučio je mediteransku ishranu koja je obično bogata povrćem, voćem, integralnimžitaricama, pasuljem, sočivom, orašastim plodovima, semenkama, maslinovim uljem i ribom, sa umerenim količinama mlečnih proizvoda i živine.&quot;Ovaj pristup prirodno smanjuje upalu, stabilizuješećer u krvi, poboljšava holesterol i podržava zdravlje creva. Idealno bi bilo da polovina vašeg tanjira bude povrće i voće, a ostatak integralnežitarice i nemasni izvori proteina. Crveno i prerađeno meso, slatke grickalice, zaslađena pića i visoko prerađenuhranunajbolje je koristiti povremeno jer doprinose upalama, gojenjui metaboličkim problemima&quot;, objasnio je lekar.Foto: ProfimediaOdržavanje hidratacije, ograničavanje alkohola, smanjenje viška soli i izbegavanje prejedanja kasno uvečejednako su važni. &quot;Ključ je doslednost, a ne intenzitet. Zauzeti ljudi mogu vrlo dobro da ostareako ugrade zdravlje u ritam dana&quot;, rekao je drEnajat. Dodao je da idealna rutina vežbanja za osobe starije od 40 godina kombinujetri komponente: kardiovaskularnu aktivnost, trening snage i rad na mobilnosti ili ravnoteži.&quot;Kardio jača srce i pluća te smanjuje rizik od dijabetesa, moždanog udara i demencije. To može da budebrzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla, trčanje ili ples. Trening snage postaje posebno važan nakon 40. godine jer čuva mišićnu masu, poboljšava gustinukostiju, poboljšava ravnotežu i održava vaš metabolizam aktivnim. To može da uključujeutegoveu teretani ili vežbe sa vlastitom težinom&quot;, objasnio je. Samo dve ili tri sesije nedeljnodovoljne su da naprave značajnu razliku.Dodao je da vežbe fleksibilnosti i ravnoteže, poput pilatesa ili jednostavnog istezanja, pomažu u suzbijanju ukočenosti zglobova i smanjenju rizika od povreda. Kada navršite 40 godina, tada bolesti srca i krvnih žila postaju znatno verovatnije, uključujući visoki krvni pritisak, koronarnu bolest srca i moždani udar. DrEnajat je rekao da su insulinska rezistencija, stanjivanje kostiju, hronična upala i nakupljanje arterijskih trombovauvelikopod uticajem načina života koji odaberete da voditeu mlađim godinama.BONUS VIDEO:

Šta bi svi stariji od 30 trebalo da rade za duži život

Vaš komentar

Nema komentara