Iako ne možemo da zaustavimo vreme, naučna istraživanja pokazuju da određene životne navike mogu da uspore proces starenja i čak smanje našu biološko doba. Biološko doba je mera koja pokazuje koliko je vaše telo "staro" u odnosu na njegov stvarni fiziološki i zdravstveni status, a ne samo prema kalendarskim godinama (tzv. hronološkom dobu). Pravilna ishrana, redovna vežba, kvalitetan san i mentalna higijena samo su neki od faktora koji pozitivno utiču na zdravlje tela i mozga, pomažući nam da se osećamo mlađe i vitalnije.
Lekar opšte prakse koji je jednom "obrnuo" svoje biološko doba za 14 godina otkrio je važne korake koje bi svako stariji od 30 godina trebalo da preduzme da bi produžio svoj životni vek. Dr Mohamed Enajat (41), osnivač klinike za dugovečnost HUM2N u Sout Kensingtonu, rekao je da su 30-e i 40-e godine odlučujuće godine koje određuju koliko će dobro osoba da ostari i koje sprečavaju bolesti. Iako se može činiti bezopasnim pušiti nekoliko cigareta nedeljno, popiti nedeljno pivo sa kolegama ili se počastiti nezdravom hranom vikendom, sve te male loše navike mogle bi da vas sustignu kako sazrevate, a do trenutka kada primetite promene u svom telu deceniju ili dva kasnije, temeljna šteta možda je već učinjena.
Umesto toga, biohaker, koji tvrdi da je jednom uspeo da smanji svoje biološko doba na 24 godine kada je imao 38 godina, rekao je da usvajanje zdravih navika u srednjim godinama, uz ograničavanje konzumacije alkohola i pušenja, može dramatično da smanji rizik od prerane srčane bolesti, moždanog udara i raka, piše Dejli Mejl. To uključuje održavanje zdrave rutine spavanja, usvajanje mediteranske ishrane sa naglaskom na celovite namirnice i fokusiranje na specifične vrste vežbi koje pomažu kako starite.
Čak i oni koji na poslu sede osam sati mogu da iskoriste male prilike za kretanje, poput šetnje do posla i natrag ili penjanje stepenicama umesto vožnje liftom. "Nakon što pređete 40. godinu, rizik od raznih hroničnih zdravstvenih problema postupno raste. Ne zato što telo 'otkazuje', već zbog nakupljanja biološkog trošenja i starenja. Ova decenija često se naziva ključnim periodom koji određuje koliko ćete zdravo stariti. Razlog zbog kojeg prevencija postaje toliko važna u ovom dobu jeste taj što se većina bolesti koje uzrokuju probleme u 60-ima i 70-ima počinju tiho razvijati još u 30-ima i 40-ima", objasnio je lekar čije biološko doba iznosi 35 godina.
Pročitajte još
Prvi korak, kako je rekao, jeste upoznati svoje telo iznutra prema spolja. Redovni lekarski pregledi krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, uz praćenje telesne težine i opsega struka, mogu da vam pomognu da uočite rane znakove bolesti pre nego što se ozbiljnije razviju. Zatim je rekao da odete na sve probrane testove koje možda odlažete, od mamografije, brisa vrata materice i testova na rak creva do pregleda prostate, jer rano otkrivanje zdravstvenih problema može da poboljša ishode.
"LJudi koji održavaju kvalitetan san, redovnu telesnu aktivnost, uravnoteženu ishranu, stabilnu telesnu težinu i kontrolu stresa obično dobijaju mnogo dodatnih godina života bez bolesti. Drugim rečima, vaše 40. su savršeno vreme za izgradnju temelja za dugoročno zdravlje, otpornost i dugovečnost", objasnio je dr Enajat. Mentalno zdravlje takođe može da postane krhkije kako starije osobe napreduju u karijeri, preuzimaju porodične obaveze i prolaze kroz hormonalne promene, stoga je važno osigurati da i u tom pogledu brinete o sebi.
"Čak i čula, vid, sluh i ravnoteža, počinju polako da opadaju. Ovi rizici nisu neizbežni ishodi, već verovatnoće koje se povećavaju bez proaktivnog staranja", rekao je lekar i dodao da morate često da se krećete, jedete uglavnom celovitu hranu i date prioritet snu kako biste se mogli pravilno oporaviti. "Loš san narušava imunitet, regulaciju težine, raspoloženje i kardiovaskularno zdravlje. Upravljanje stresom postaje neophodno u ovoj fazi života jer hronični stres ubrzava biološko starenje", objasnio je.
Priprema ručkova i zdravih međuobroka unapred takođe može da napravi veliku razliku za nečije zdravlje, umesto oslanjanja na visoko prerađenu hranu iz automata. Dr Enajat preporučio je mediteransku ishranu koja je obično bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, pasuljem, sočivom, orašastim plodovima, semenkama, maslinovim uljem i ribom, sa umerenim količinama mlečnih proizvoda i živine.
"Ovaj pristup prirodno smanjuje upalu, stabilizuje šećer u krvi, poboljšava holesterol i podržava zdravlje creva. Idealno bi bilo da polovina vašeg tanjira bude povrće i voće, a ostatak integralne žitarice i nemasni izvori proteina. Crveno i prerađeno meso, slatke grickalice, zaslađena pića i visoko prerađenu hranu najbolje je koristiti povremeno jer doprinose upalama, gojenju i metaboličkim problemima", objasnio je lekar.
Foto: Profimedia
Održavanje hidratacije, ograničavanje alkohola, smanjenje viška soli i izbegavanje prejedanja kasno uveče jednako su važni. "Ključ je doslednost, a ne intenzitet. Zauzeti ljudi mogu vrlo dobro da ostare ako ugrade zdravlje u ritam dana", rekao je dr Enajat. Dodao je da idealna rutina vežbanja za osobe starije od 40 godina kombinuje tri komponente: kardiovaskularnu aktivnost, trening snage i rad na mobilnosti ili ravnoteži.
"Kardio jača srce i pluća te smanjuje rizik od dijabetesa, moždanog udara i demencije. To može da bude brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla, trčanje ili ples. Trening snage postaje posebno važan nakon 40. godine jer čuva mišićnu masu, poboljšava gustinu kostiju, poboljšava ravnotežu i održava vaš metabolizam aktivnim. To može da uključuje utegove u teretani ili vežbe sa vlastitom težinom", objasnio je. Samo dve ili tri sesije nedeljno dovoljne su da naprave značajnu razliku.
Dodao je da vežbe fleksibilnosti i ravnoteže, poput pilatesa ili jednostavnog istezanja, pomažu u suzbijanju ukočenosti zglobova i smanjenju rizika od povreda. Kada navršite 40 godina, tada bolesti srca i krvnih žila postaju znatno verovatnije, uključujući visoki krvni pritisak, koronarnu bolest srca i moždani udar. Dr Enajat je rekao da su insulinska rezistencija, stanjivanje kostiju, hronična upala i nakupljanje arterijskih trombova uveliko pod uticajem načina života koji odaberete da vodite u mlađim godinama.
BONUS VIDEO:
