Шта би сви старији од 30 требало да раде за дужи живот

Иако не можемо да зауставимовреме, научнаистраживања показују да одређене животне навике могу да успорепроцес старења и чак смањенашу биолошкодоба. Биолошкодоба је мера која показује колико је ваше тело &quot;старо&quot; у односу на његов стварни физиолошки и здравствени статус, а не само према календарским годинама (тзв. хронолошкомдобу). Правилна исхрана, редовна вежба, квалитетан сан и ментална хигијена само су неки од фактора који позитивно утичу на здравље тела и мозга, помажући нам да се осећамо млађе и виталније.Лекар опште праксе који је једном &quot;обрнуо&quot; својебиолошкодоба за 14 година открио је важне кораке које би свако старији од 30 година требало да предузмеда би продужио свој животни век. ДрМохамед Енајат (41), оснивачклинике за дуговечност ХУМ2Н у СоутКенсингтону, рекао је да су 30-е и 40-е године одлучујуће године које одређују колико ће добро особа да остари и које спречавају болести. Иако се може чинити безопасним пушити неколико цигарета недељно, попити недељнопиво са колегама или се почастити нездравом храном викендом, све те мале лоше навике могле би да вас сустигнукако сазревате, а до тренутка када приметите промене у свом телу деценијуили два касније, темељна штета можда је већ учињена.Уместо тога, биохакер, који тврди да је једном успео да смањисвојебиолошкодоба на 24 године када је имао 38 година, рекао је да усвајање здравих навика у средњим годинама, уз ограничавање конзумације алкохола и пушења, може драматично да смањиризик од преране срчане болести, можданог удара и рака, пише ДејлиМејл. То укључује одржавање здраве рутине спавања, усвајање медитеранске исхране са нагласком на целовите намирнице и фокусирање на специфичне врсте вежби које помажу како старите.View this post on InstagramA post shared by Human Nature | Hosted by Jamie Clements &amp; Loui Blake (@human.nature.pod)Чак и они који на послу седе осам сати могу да искористемале прилике за кретање, попут шетње до посла и натраг или пењање степеницама уместо вожње лифтом. &quot;Након што пређете 40. годину, ризик од разних хроничних здравствених проблема поступно расте. Не зато што тело &#39;отказује&#39;, већ због накупљања биолошког трошења и старења. Овадеценијачесто се назива кључним периодом који одређује колико ћете здраво старити. Разлог због којег превенција постаје толико важна у овомдобујесте тај што се већина болести које узрокују проблеме у 60-има и 70-има почињу тихо развијати још у 30-има и 40-има&quot;, објаснио је лекар чијебиолошкодоба износи 35 година.Први корак, како је рекао, јесте упознати своје тело изнутра према споља. Редовнилекарскипрегледи крвног притиска, холестерола и шећера у крви, уз праћење телесне тежине и опсега струка, могу да вам помогнуда уочите ране знакове болести пре него што се озбиљније развију. Затим је рекао да одете на све пробране тестове које можда одлажете, од мамографије, бриса врата материце и тестова на рак црева до прегледа простате, јер рано откривање здравствених проблема може да побољшаисходе.&quot;Људи који одржавају квалитетан сан, редовну телесну активност, уравнотежену исхрану, стабилну телесну тежину и контролу стреса обично добијају много додатних година живота без болести. Другим речима, ваше 40. су савршено време за изградњу темеља за дугорочно здравље, отпорност и дуговечност&quot;, објаснио је дрЕнајат. Ментално здравље такођеможе да постанекрхкије како старије особе напредују у каријери, преузимају породичнеобавезе и пролазе кроз хормоналне промене, стога је важно осигурати да и у том погледу бринете о себи.View this post on InstagramA post shared by Human Nature | Hosted by Jamie Clements &amp; Loui Blake (@human.nature.pod)&quot;Чак и чула, вид, слух и равнотежа, почињу полако да опадају. Ови ризици нису неизбежни исходи, већ вероватноћекоје се повећавају без проактивногстарања&quot;, рекао је лекар идодао да морате често да се крећете, једетеуглавном целовиту храну и датеприоритет сну како бисте се могли правилно опоравити. &quot;Лош сан нарушава имунитет, регулацију тежине, расположење и кардиоваскуларно здравље. Управљање стресом постаје неопходно у овој фази живота јер хронични стрес убрзава биолошко старење&quot;, објаснио је.Припрема ручкова и здравих међуоброка унапред такођеможе да направивелику разлику за нечије здравље, уместо ослањања на високо прерађену храну из аутомата. ДрЕнајат препоручио је медитеранску исхрану која је обично богата поврћем, воћем, интегралнимжитарицама, пасуљем, сочивом, орашастим плодовима, семенкама, маслиновим уљем и рибом, са умереним количинама млечних производа и живине.&quot;Овај приступ природно смањује упалу, стабилизујешећер у крви, побољшава холестерол и подржава здравље црева. Идеално би било да половина вашег тањира буде поврће и воће, а остатак интегралнежитарице и немасни извори протеина. Црвено и прерађено месо, слатке грицкалице, заслађена пића и високо прерађенухранунајбоље је користити повремено јер доприносе упалама, гојењуи метаболичким проблемима&quot;, објаснио је лекар.Фото: ПрофимедиаОдржавање хидратације, ограничавање алкохола, смањење вишка соли и избегавање преједања касно увечеједнако су важни. &quot;Кључ је доследност, а не интензитет. Заузети људи могу врло добро да остареако уграде здравље у ритам дана&quot;, рекао је дрЕнајат. Додао је да идеална рутина вежбања за особе старије од 40 година комбинујетри компоненте: кардиоваскуларну активност, тренинг снаге и рад на мобилности или равнотежи.&quot;Кардио јача срце и плућа те смањује ризик од дијабетеса, можданог удара и деменције. То може да будебрзо ходање, пливање, вожња бицикла, трчање или плес. Тренинг снаге постаје посебно важан након 40. године јер чува мишићну масу, побољшава густинукостију, побољшава равнотежу и одржава ваш метаболизам активним. То може да укључујеутеговеу теретани или вежбе са властитом тежином&quot;, објаснио је. Само две или три сесије недељнодовољне су да направе значајну разлику.Додао је да вежбе флексибилности и равнотеже, попут пилатеса или једноставног истезања, помажу у сузбијању укочености зглобова и смањењу ризика од повреда. Када навршите 40 година, тада болести срца и крвних жила постају знатно вероватније, укључујући високи крвни притисак, коронарну болест срца и мождани удар. ДрЕнајат је рекао да су инсулинска резистенција, стањивање костију, хронична упала и накупљање артеријских тромбоваувеликопод утицајем начина живота који одаберете да водитеу млађим годинама.БОНУС ВИДЕО:

Шта би сви старији од 30 требало да раде за дужи живот

Ваш коментар

Нема коментара