Spisak teritorija koje su SAD htele da kupe

Kupovina tuđih teritorija duboko je ukorenjena u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Od udvostručenja zemlje kupovinom Luizijane do neuspelih pokušaja preuzimanja Kube, američka istorijaispunjena je pričama o diplomatskim pregovorima, strateškim ponudama i geopolitičkim ambicijama koje su oblikovale današnje granice.Trampova administracija svoju želju za Grenlandom pravda nacionalnom sigurnošću i golemim mineralnim bogatstvima ostrva. &quot;Potreban nam je Grenland sa stanovištanacionalne bezbednosti. Toliko je strateški važan&quot;, poručio je Tramp novinarima.No, američka želja za Grenlandom seže mnogo dalje u prošlost. Još 1867. godine, državni sekretarVilijam H. Sjuard, čovek koji je ispregovarao kupovinuAljaske od Rusije, razmatrao je i akviziciju Grenlanda i Islanda.Foto: DepositphotosVek kasnije, 1946. godine, predsednik HariS. Truman ponudio je Danskoj sto miliona dolara u zlatu za ostrvo, uviđajući njegovu ključnu važnost u ranim danima Hladnog rata. Danska je tada, kao i danas, ponudu odlučno odbila, uz jasnu poruku iz Kopenhagena i Nuka da Grenland nije na prodajuIdeja o kupovini Islanda takođeje potekla od Sjuarda. Detaljan izveštaj iz 1868. godine opisivao je Island kao zemlju velikih, ali neiskorišćenih potencijala, čiji bi se narod, nezadovoljan danskom upravom, mogao prikloniti Sjedinjenim Državama. Ipak, ideja je u američkom Senatu navodno dočekana sa smehom, a nakon što je kupovina Aljaske u javnosti podrugljivo nazvana &quot;Sjuardova ledenica&quot;, dalje širenje na sever privremeno je izgubilo na popularnosti.Mnogo uporniji bili su američki pokušaji kupovine Kube od Španije. Od Tomasa DŽefersona početkom 19. vekado Vilijama Mekinlijaneposredno pre Špansko-američkog rata, nekoliko je američkih predsednika nudilo velikesvote novca za ovokaripski ostrvo.Foto: ProfimediaNajpoznatija je ponuda predsednika Frenklina Pirsa iz 1854. godine, koji je u tajnom dokumentu poznatom kao Ostendski manifest bio spreman da platido 130 miliona dolara. Španijaje sve ponude odbila, a SAD sukontrolu nad Kubom stekletek poslerata 1898. godine.Slična situacija odigrala se i u Panami. Kada je Kolumbija 1903. odbila američku ponudu od deset miliona dolara za prava na izgradnju kanala, SAD supodržalepanamsku revoluciju. Nakon što je Panama proglasila nezavisnost, nova vlada odmah je potpisala sporazum kojim suSAD dobilekontrolu nad zonom kanala.Uprkosneuspesima, SAD sukroz istorijuuspešno kupilevelikedelove svojedanašnjeteritorije. Najpoznatija je kupovinaLuizijane od Francuske 1803. godine za petnaest miliona dolara, čime je tadašnja država udvostručena.Foto: ProfimediaSledila je kupovinaFloride od Španije1819. i takozvana Gadsdenova kupovinaod Meksika 1854., kojom je osigurana južna ruta za transkontinentalnu železnicu.Pomenuta kupovinaAljaske od Ruskog Carstva 1867. za 7,2 miliona dolara, iako isprva kritikovana, pokazala se kao vrlomudar potez.Zanimljivo je da je upravo Danska 1917. godine prodala Americisvoje karipske posede, danas poznate kao AmeričkaDevičanskaOstrva, za 25 miliona dolara zbog straha da bi ih Nemačka mogla zauzeti u Prvom svetskom ratu.Iako se kupovina suverenih teritorija danas čini nespojiva sa modernim međunarodnim pravom i načelom samoopredeljenjanaroda, američka istorijapokazuje da je takva praksa nekada bila uobičajen alat za širenje uticaja i ostvarivanje strateških ciljeva. Savremeni pokušaji, poput onog sa Grenlandom, podsetnik su da se geopolitičke ambicije s vremenom ne menjaju nužno, već samo načini na koje pokušavaju da se ostvare.BONUS VIDEO:

Spisak teritorija koje su SAD htele da kupe

Vaš komentar

Nema komentara