Kupovina tuđih teritorija duboko je ukorenjena u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Od udvostručenja zemlje kupovinom Luizijane do neuspelih pokušaja preuzimanja Kube, američka istorija ispunjena je pričama o diplomatskim pregovorima, strateškim ponudama i geopolitičkim ambicijama koje su oblikovale današnje granice.
Trampova administracija svoju želju za Grenlandom pravda nacionalnom sigurnošću i golemim mineralnim bogatstvima ostrva. "Potreban nam je Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti. Toliko je strateški važan", poručio je Tramp novinarima.
No, američka želja za Grenlandom seže mnogo dalje u prošlost. Još 1867. godine, državni sekretar Vilijam H. Sjuard, čovek koji je ispregovarao kupovinu Aljaske od Rusije, razmatrao je i akviziciju Grenlanda i Islanda.
Foto: Depositphotos
Vek kasnije, 1946. godine, predsednik Hari S. Truman ponudio je Danskoj sto miliona dolara u zlatu za ostrvo, uviđajući njegovu ključnu važnost u ranim danima Hladnog rata. Danska je tada, kao i danas, ponudu odlučno odbila, uz jasnu poruku iz Kopenhagena i Nuka da Grenland nije na prodaju
Ideja o kupovini Islanda takođe je potekla od Sjuarda. Detaljan izveštaj iz 1868. godine opisivao je Island kao zemlju velikih, ali neiskorišćenih potencijala, čiji bi se narod, nezadovoljan danskom upravom, mogao prikloniti Sjedinjenim Državama. Ipak, ideja je u američkom Senatu navodno dočekana sa smehom, a nakon što je kupovina Aljaske u javnosti podrugljivo nazvana "Sjuardova ledenica", dalje širenje na sever privremeno je izgubilo na popularnosti.
Pročitajte još
Mnogo uporniji bili su američki pokušaji kupovine Kube od Španije. Od Tomasa DŽefersona početkom 19. veka do Vilijama Mekinlija neposredno pre Špansko-američkog rata, nekoliko je američkih predsednika nudilo velike svote novca za ovo karipski ostrvo.
Foto: Profimedia
Najpoznatija je ponuda predsednika Frenklina Pirsa iz 1854. godine, koji je u tajnom dokumentu poznatom kao Ostendski manifest bio spreman da plati do 130 miliona dolara. Španija je sve ponude odbila, a SAD su kontrolu nad Kubom stekle tek posle rata 1898. godine.
Slična situacija odigrala se i u Panami. Kada je Kolumbija 1903. odbila američku ponudu od deset miliona dolara za prava na izgradnju kanala, SAD su podržale panamsku revoluciju. Nakon što je Panama proglasila nezavisnost, nova vlada odmah je potpisala sporazum kojim su SAD dobile kontrolu nad zonom kanala.
Uprkos neuspesima, SAD su kroz istoriju uspešno kupile velike delove svoje današnje teritorije. Najpoznatija je kupovina Luizijane od Francuske 1803. godine za petnaest miliona dolara, čime je tadašnja država udvostručena.
Foto: Profimedia
Sledila je kupovina Floride od Španije 1819. i takozvana Gadsdenova kupovina od Meksika 1854., kojom je osigurana južna ruta za transkontinentalnu železnicu.
Pomenuta kupovina Aljaske od Ruskog Carstva 1867. za 7,2 miliona dolara, iako isprva kritikovana, pokazala se kao vrlo mudar potez.
Zanimljivo je da je upravo Danska 1917. godine prodala Americi svoje karipske posede, danas poznate kao Američka Devičanska Ostrva, za 25 miliona dolara zbog straha da bi ih Nemačka mogla zauzeti u Prvom svetskom ratu.
Iako se kupovina suverenih teritorija danas čini nespojiva sa modernim međunarodnim pravom i načelom samoopredeljenja naroda, američka istorija pokazuje da je takva praksa nekada bila uobičajen alat za širenje uticaja i ostvarivanje strateških ciljeva. Savremeni pokušaji, poput onog sa Grenlandom, podsetnik su da se geopolitičke ambicije s vremenom ne menjaju nužno, već samo načini na koje pokušavaju da se ostvare.
BONUS VIDEO:
