Куповина туђих територија дубоко је укорењена у историји Сједињених Америчких Држава. Од удвостручења земље куповином Луизијане до неуспелих покушаја преузимања Кубе, америчка историја испуњена је причама о дипломатским преговорима, стратешким понудама и геополитичким амбицијама које су обликовале данашње границе.
Трампова администрација своју жељу за Гренландом правда националном сигурношћу и големим минералним богатствима острва. "Потребан нам је Гренланд са становишта националне безбедности. Толико је стратешки важан", поручио је Трамп новинарима.
Но, америчка жеља за Гренландом сеже много даље у прошлост. Још 1867. године, државни секретар Вилијам Х. Сјуард, човек који је испреговарао куповину Аљаске од Русије, разматрао је и аквизицију Гренланда и Исланда.
Фото: Depositphotos
Век касније, 1946. године, председник Хари С. Труман понудио је Данској сто милиона долара у злату за острво, увиђајући његову кључну важност у раним данима Хладног рата. Данска је тада, као и данас, понуду одлучно одбила, уз јасну поруку из Копенхагена и Нука да Гренланд није на продају
Идеја о куповини Исланда такође је потекла од Сјуарда. Детаљан извештај из 1868. године описивао је Исланд као земљу великих, али неискоришћених потенцијала, чији би се народ, незадовољан данском управом, могао приклонити Сједињеним Државама. Ипак, идеја је у америчком Сенату наводно дочекана са смехом, а након што је куповина Аљаске у јавности подругљиво названа "Сјуардова леденица", даље ширење на север привремено је изгубило на популарности.
Прочитајте још
Много упорнији били су амерички покушаји куповине Кубе од Шпаније. Од Томаса Џеферсона почетком 19. века до Вилијама Мекинлија непосредно пре Шпанско-америчког рата, неколико је америчких председника нудило велике своте новца за ово карипски острво.
Фото: Профимедиа
Најпознатија је понуда председника Френклина Пирса из 1854. године, који је у тајном документу познатом као Остендски манифест био спреман да плати до 130 милиона долара. Шпанија је све понуде одбила, а САД су контролу над Кубом стекле тек после рата 1898. године.
Слична ситуација одиграла се и у Панами. Када је Колумбија 1903. одбила америчку понуду од десет милиона долара за права на изградњу канала, САД су подржале панамску револуцију. Након што је Панама прогласила независност, нова влада одмах је потписала споразум којим су САД добиле контролу над зоном канала.
Упркос неуспесима, САД су кроз историју успешно купиле велике делове своје данашње територије. Најпознатија је куповина Луизијане од Француске 1803. године за петнаест милиона долара, чиме је тадашња држава удвостручена.
Фото: Профимедиа
Следила је куповина Флориде од Шпаније 1819. и такозвана Гадсденова куповина од Мексика 1854., којом је осигурана јужна рута за трансконтиненталну железницу.
Поменута куповина Аљаске од Руског Царства 1867. за 7,2 милиона долара, иако испрва критикована, показала се као врло мудар потез.
Занимљиво је да је управо Данска 1917. године продала Америци своје карипске поседе, данас познате као Америчка Девичанска Острва, за 25 милиона долара због страха да би их Немачка могла заузети у Првом светском рату.
Иако се куповина суверених територија данас чини неспојива са модерним међународним правом и начелом самоопредељења народа, америчка историја показује да је таква пракса некада била уобичајен алат за ширење утицаја и остваривање стратешких циљева. Савремени покушаји, попут оног са Гренландом, подсетник су да се геополитичке амбиције с временом не мењају нужно, већ само начини на које покушавају да се остваре.
БОНУС ВИДЕО:
