Списак територија које су САД хтеле да купе

Куповина туђих територија дубоко је укорењена у историји Сједињених Америчких Држава. Од удвостручења земље куповином Луизијане до неуспелих покушаја преузимања Кубе, америчка историјаиспуњена је причама о дипломатским преговорима, стратешким понудама и геополитичким амбицијама које су обликовале данашње границе.Трампова администрација своју жељу за Гренландом правда националном сигурношћу и големим минералним богатствима острва. &quot;Потребан нам је Гренланд са становиштанационалне безбедности. Толико је стратешки важан&quot;, поручио је Трамп новинарима.Но, америчка жеља за Гренландом сеже много даље у прошлост. Још 1867. године, државни секретарВилијам Х. Сјуард, човек који је испреговарао куповинуАљаске од Русије, разматрао је и аквизицију Гренланда и Исланда.Фото: DepositphotosВек касније, 1946. године, председник ХариС. Труман понудио је Данској сто милиона долара у злату за острво, увиђајући његову кључну важност у раним данима Хладног рата. Данска је тада, као и данас, понуду одлучно одбила, уз јасну поруку из Копенхагена и Нука да Гренланд није на продајуИдеја о куповини Исланда такођеје потекла од Сјуарда. Детаљан извештај из 1868. године описивао је Исланд као земљу великих, али неискоришћених потенцијала, чији би се народ, незадовољан данском управом, могао приклонити Сједињеним Државама. Ипак, идеја је у америчком Сенату наводно дочекана са смехом, а након што је куповина Аљаске у јавности подругљиво названа &quot;Сјуардова леденица&quot;, даље ширење на север привремено је изгубило на популарности.Много упорнији били су амерички покушаји куповине Кубе од Шпаније. Од Томаса Џеферсона почетком 19. векадо Вилијама Мекинлијанепосредно пре Шпанско-америчког рата, неколико је америчких председника нудило великесвоте новца за овокарипски острво.Фото: ПрофимедиаНајпознатија је понуда председника Френклина Пирса из 1854. године, који је у тајном документу познатом као Остендски манифест био спреман да платидо 130 милиона долара. Шпанијаје све понуде одбила, а САД суконтролу над Кубом стеклетек послерата 1898. године.Слична ситуација одиграла се и у Панами. Када је Колумбија 1903. одбила америчку понуду од десет милиона долара за права на изградњу канала, САД суподржалепанамску револуцију. Након што је Панама прогласила независност, нова влада одмах је потписала споразум којим суСАД добилеконтролу над зоном канала.Упркоснеуспесима, САД сукроз историјууспешно купилевеликеделове своједанашњетериторије. Најпознатија је куповинаЛуизијане од Француске 1803. године за петнаест милиона долара, чиме је тадашња држава удвостручена.Фото: ПрофимедиаСледила је куповинаФлориде од Шпаније1819. и такозвана Гадсденова куповинаод Мексика 1854., којом је осигурана јужна рута за трансконтиненталну железницу.Поменута куповинаАљаске од Руског Царства 1867. за 7,2 милиона долара, иако испрва критикована, показала се као врломудар потез.Занимљиво је да је управо Данска 1917. године продала Америцисвоје карипске поседе, данас познате као АмеричкаДевичанскаОстрва, за 25 милиона долара због страха да би их Немачка могла заузети у Првом светском рату.Иако се куповина суверених територија данас чини неспојива са модерним међународним правом и начелом самоопредељењанарода, америчка историјапоказује да је таква пракса некада била уобичајен алат за ширење утицаја и остваривање стратешких циљева. Савремени покушаји, попут оног са Гренландом, подсетник су да се геополитичке амбиције с временом не мењају нужно, већ само начини на које покушавају да се остваре.БОНУС ВИДЕО:

Списак територија које су САД хтеле да купе

Ваш коментар

Нема коментара