Nauka ima odgovor: Zašto nam vreme brže prolazi kako starimo

Naša percepcija vremena menja se s godinama i odavno se ne smatra subjektivnim osećajem. Istraživanja pokazuju da utisak koji stičemo u zrelijem dobu &ndash; da nam je život preko noći ušao u petu brzinu i nema šanse da uspori &ndash; nije povezan sa aktivnostima koje proždiru dan, niti sa umorom, već sa načinom na koji mozak funkcioniše.Postoji razlika između vremena koje merimo pomoću sata i onog koje doživljava naš mozak, tvrdi Adrijan Bežan, profesor Univerziteta Đuk u Severnoj Karolini i autor popularnih naučnih knjiga &quot;Dizajn u prirodi&quot;, &quot;Fizika života&quot;, &quot;Sloboda i evolucija&quot;. On veruje da se ljudsko poimanje vremena modifikuje zbog fizičkih promena u mozgu i telu, koje nastaju kao prirodan proces starenja.Foto: Depositphotos/AllaSerebrinaZa mozak, vreme ne predstavlja broj na satu, već zbir zabeleženih događaja. Što se više novih informacija obrađuje, period se &quot;produžava&quot;. Ali, ako se ponavljaju i ne zahtevaju pažnju, mozak prestaje da ih beleži, objašnjava profesor, čiju teoriju podržavaju i drugi naučnici. Kao rezultat toga, dani se pretvaraju u monoton niz, pa se često sećamo samo fragmenata onog što smo doživeli u proteklih nedelju dana. Subjektivno nam se čini da se vreme &quot;ubrzava&quot;, iako se objektivno ništa ne menja.U ranom uzrastu, mozak je u stalnom stanju istraživanja. Svaki dan je ispunjen novim iskustvima koja zahtevaju obradu i pamćenje. Čak i neke jednostavne radnje postaju značajne, jer se dešavaju prvi put. Kasnije se pretvaraju u rutinu kojoj nikakva analiza nije potrebna. Kako godine prolaze, količina novosti se smanjuje, a percepcija vremena se menja usled &quot;efekta ponavljanja&quot;. Ono što se u detinjstvu činilo beskrajno dugim, kasnije se &quot;sabija&quot; u kratke intervale.Foto: Depositphotos/GoodluzDok ljudska jedinka ne uđe u zrelo doba, mnogi procesi postaće automatski. Svakodnevne radnje ne zahtevaju napor i podsvesno prate poznati obrazac. Mozak prestaje da obraća pažnju na njih i više ih ne registruje kao odvojene događaje i impresije koje treba detaljno istražiti, kažu neurolozi, primećujući da to smanjuje i broj &quot;unutrašnjih prekidača&quot; u moždanoj aktivnosti. Što je manje takvih prekidača, to se čini da je protok vremena brži.Fizičke promene takođe igraju značajnu ulogu. S godinama opada nivo dopamina, ključnog neurotransmitera i hormona koji prenosi signale između nervnih ćelija, igrajući glavnu ulogu u sistemu nagrađivanja, motivaciji, fokusu, pamćenju, regulaciji pokreta. To utiče na sposobnost mozga da registruje događaje i razlikuje ih. Uz nizak dopamin osetljivost na promene se smanjuje, a stvarnost se doživljava kao manje živopisna, što pojačava subjektivni efekat ubrzanja vremena.Foto: Depositphotos/MayerbergKako da usporimo ovaj proces? Stručnjaci napominju da ga je nemoguće zaustaviti, ali se može prilagoditi. Nove informacije ostaju ključne: iskustva, rute, veštine, interakcije. Sve što izbacuje mozak iz režima autopilota povećava broj upamćenih događaja. Fizička aktivnost i emocionalna angažovanost su takođe važni, jer stimulišu proizvodnju dopamina i povećavaju perceptivnu osetljivost, navodi&quot;Popular Science&quot;.Što je manje novosti u našem životu, to će godine brže prolaziti &ndash; ili ćemo bar tako misliti. LJudski um ne meri vreme objektivno, već na osnovu prisustva ili odsustva nezaboravnih događaja i iskustava koje treba zapamtiti. Zato je kvalitet tih utisaka vredniji i značajniji od njihove količine.(Kurir)BONUS VIDEO:

Nauka ima odgovor: Zašto nam vreme brže prolazi kako starimo

Vaš komentar

Nema komentara