Наука има одговор: Зашто нам време брже пролази како старимо

Наша перцепција времена мења се с годинама и одавно се не сматра субјективним осећајем. Истраживања показују да утисак који стичемо у зрелијем добу &ndash; да нам је живот преко ноћи ушао у пету брзину и нема шансе да успори &ndash; није повезан са активностима које прождиру дан, нити са умором, већ са начином на који мозак функционише.Постоји разлика између времена које меримо помоћу сата и оног које доживљава наш мозак, тврди Адријан Бежан, професор Универзитета Ђук у Северној Каролини и аутор популарних научних књига &quot;Дизајн у природи&quot;, &quot;Физика живота&quot;, &quot;Слобода и еволуција&quot;. Он верује да се људско поимање времена модификује због физичких промена у мозгу и телу, које настају као природан процес старења.Фото: Depositphotos/AllaSerebrinaЗа мозак, време не представља број на сату, већ збир забележених догађаја. Што се више нових информација обрађује, период се &quot;продужава&quot;. Али, ако се понављају и не захтевају пажњу, мозак престаје да их бележи, објашњава професор, чију теорију подржавају и други научници. Као резултат тога, дани се претварају у монотон низ, па се често сећамо само фрагмената оног што смо доживели у протеклих недељу дана. Субјективно нам се чини да се време &quot;убрзава&quot;, иако се објективно ништа не мења.У раном узрасту, мозак је у сталном стању истраживања. Сваки дан је испуњен новим искуствима која захтевају обраду и памћење. Чак и неке једноставне радње постају значајне, јер се дешавају први пут. Касније се претварају у рутину којој никаква анализа није потребна. Како године пролазе, количина новости се смањује, а перцепција времена се мења услед &quot;ефекта понављања&quot;. Оно што се у детињству чинило бескрајно дугим, касније се &quot;сабија&quot; у кратке интервале.Фото: Depositphotos/GoodluzДок људска јединка не уђе у зрело доба, многи процеси постаће аутоматски. Свакодневне радње не захтевају напор и подсвесно прате познати образац. Мозак престаје да обраћа пажњу на њих и више их не региструје као одвојене догађаје и импресије које треба детаљно истражити, кажу неуролози, примећујући да то смањује и број &quot;унутрашњих прекидача&quot; у можданој активности. Што је мање таквих прекидача, то се чини да је проток времена бржи.Физичке промене такође играју значајну улогу. С годинама опада ниво допамина, кључног неуротрансмитера и хормона који преноси сигнале између нервних ћелија, играјући главну улогу у систему награђивања, мотивацији, фокусу, памћењу, регулацији покрета. То утиче на способност мозга да региструје догађаје и разликује их. Уз низак допамин осетљивост на промене се смањује, а стварност се доживљава као мање живописна, што појачава субјективни ефекат убрзања времена.Фото: Depositphotos/MayerbergКако да успоримо овај процес? Стручњаци напомињу да га је немогуће зауставити, али се може прилагодити. Нове информације остају кључне: искуства, руте, вештине, интеракције. Све што избацује мозак из режима аутопилота повећава број упамћених догађаја. Физичка активност и емоционална ангажованост су такође важни, јер стимулишу производњу допамина и повећавају перцептивну осетљивост, наводи&quot;Popular Science&quot;.Што је мање новости у нашем животу, то ће године брже пролазити &ndash; или ћемо бар тако мислити. Људски ум не мери време објективно, већ на основу присуства или одсуства незаборавних догађаја и искустава које треба запамтити. Зато је квалитет тих утисака вреднији и значајнији од њихове количине.(Курир)БОНУС ВИДЕО:

Наука има одговор: Зашто нам време брже пролази како старимо

Ваш коментар

Нема коментара