Velika odluka: Evropa se odvaja od Trampove Amerike

Drugi čelnici sledili su Starmerov primer, uključujući glavnog sekretaraNATO-a Marka Rutea, koji je Trampa - već &bdquo;opevano&rdquo;, ali bizarno - nazvao &bdquo;taticom&rdquo; na samitu NATO-a 2025.U svom drugom mandatu Tramp je dobio stvarnu priliku da oblikujesvet po vlastitoj slici i vratiSjedinjenim Državama mesto neupitnog vođe slobodnog sveta. No umesto toga, Tramp je nastavio da napadai nasrćena saveznike iodbacujedosadašnju ulogu Bele kuće u svetu.No, Evropljani sada odgovaraju istom merom, piše nagrađivani novinar Luke Mekgiu magazinu ForejnPolisi.Evropski čelnici su, kako navodi, rado održavali dobre odnose sa Trampom jer su verovali da su im Sjedinjene Države i dalje potrebne. PosleHladnog rata, Evropa je decenijamaživela u letargiji i samozadovoljstvu kad je reč o vlastitoj odbrani, pri čemu je uglavnom podređen proatlantski položaj imao smisla. Evropa je pristala da budesvojevrsna ispostava američke spoljnepolitike u zamenu za to da Vašington finansira njenu sigurnost i osigurava povlašćen pristup tržištu.Postupno udaljavanjeTa je računica sada mnogo manje sigurna, a nekoliko je pitanja koja bi sebi u svom razmatranju nove realnosti Evropljani mogli da postave. Na primer, kakva je vrednost lagodnog i samozadovoljnog aranžmana ako Sjedinjene Države iznenada povuku 5.000 vojnika iz Nemačke ili uvedu carine bez očitog razloga? Isplati li se uopšte ulagivati se Trampu kada vas ponižava šalama o porodičnomnasilju, kao što je učinio francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, ili kada tvrdi da se politički neutralni šef države privatno složio da Iran ne bi smeo da imanuklearno oružje, kao što je rekao za kralja Čarlsa?Foto: Depositphotos/Maksym YemelyanovSavezničko laskanje Trampu nije se svodilo samo na gestovei reči - njegov povratak u Ovalnusobuizazvao je talaspovećanja potrošnje na odbranu među članicama NATO-a. Evropske države nadomestile su američku pomoć Ukrajini, čak i kada je to značilo praktičnoprebacivanje novca američkim proizvođačima oružja.Velika Britanija potpisala je sa Trampom istorijski farmaceutski sporazum koji će britanski javni zdravstveni sistemkoštativiše od 4 milijarde dolara godišnje, a uprkosTrampovim stalnim kritikama i pritužbama na NATO-ove saveznike, posebno evropske, američka vojska koristila je vojne baze i resurse širom Evrope u operacijama protiv Irana, iako Bela kuća pritom ni o čemu nije obaveštavala evropske čelnike.Svi temeljni argumenti za održavanje dobrih odnosa sa Trampom - od praktičnih do ekonomskih - i dalje postoje. Evropa, navodi autor, ne može preko noći da zamenisigurnosnu infrastrukturu koju osigurava Vašington niti može jednostavno da preusmerisvoje trgovinske odnose sa SADnegde drugde. No zato se može postupno udaljavati od preterane zavisnosti od SADdonošenjem dugoročnih odluka koje Evropi vraćaju strateški suverenitet, dok istovremenoTrampa na površnomnivou održavaju zadovoljnim.Tiho napuštanje i &lsquo;koalicija voljnih&lsquo;Zato je Evropa počela &bdquo;tiho da napušta&rdquo; transatlantski savez, kako je nedavno napisala Rym Momtaz iz KarnegiJuropcentra, istakavši da su neki tradicionalni zagovornici atlantizma nedavno za dugoročne strukturne ugovore odabrali evropske pružaoceusluga umesto američkih. Holandskasredišnja banka, pak, odustala je od Amazon VebServisa i kao pružaocaklaud usluga odabrala nemački Lidl, dok je dansko ministarstvo odbrane odlučilo da kupifrancusko-italijanski sistemprotivvazdušneobrane SAMP/T umesto američkih baterija Patriot.Foto: Depositphotos/PromesaStudio, Alex Brandon/AFP/ProfimediaIako se, kako Momtaz ispravno primećuje, navodi Mekgi, ti koraci preduzimaju iz praktičnih razloga zbog opšte nepouzdanosti koju je doneo &bdquo;trampizam&rdquo;, to ne znači da se preduzimaju bez samopouzdanja. Razgovori sa evropskim i NATO-ovim zvaničnicimapokazuju da se stalno stanje krize, koje je obeležilo Trampov prvi mandat i prvu godinu drugog mandata, postupno ublažava jer evropske zemlje postaju sigurnije u vlastitu sposobnost oblikovanja svoje bezbednosne budućnosti.Primer za to je, navodi, &bdquo;koalicija voljnih&rdquo;, britansko-francuski projekat srednjih sila koje slično razmišljaju i spremne su da podržeukrajinsku borbu protiv Rusije. Kroz tu je koaliciju 35 država - uključujući i neevropske zemlje poput Australije, Japana i Kanade - okupljenih oko zajedničkog cilja usmerenog na evropsku sigurnost, kako je nedavno izrazio uverenje kanadski premijer Mark Karnina sastanku Evropske političke zajednice, da će se &bdquo;međunarodni poredak ponovno izgraditi, ali iz Evrope&rdquo;.Nada je da bi novi evropski poredak koji Karniopisuje uključio i posleratnu Ukrajinu. Čudna karakterizacija Ukrajine kao zemlje &bdquo;bez ikakvih karata&rdquo; ili nezahvalne rupe bez dna za novac, kako su to sugerisali Tramp i njegov zamenik DŽ. D.Vens, lako se pobija kada se vidi da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski putuje Bliskim istokom i sklapa sporazume sa zalivskim državama kojima Ukrajina nudi zaštitu od Irana, primećuje Mekgi. A iako je Ukrajini potrebna finansijska pomoć, njene su oružane snage, kako ocenjuje, verovatno među najdelotvornijima i najiskusnijima na svetu te će stoga biti ključni deo svakog budućeg evropskog saveza.Foto: Depositphotos/franckitoManje entuzijazma i Karnijeva &lsquo;pouka&lsquo;Karnii njegovi partneri u &bdquo;koaliciji voljnih&rdquo; to razumeju na način koji američka administracija očito ne razume. Čak i početkom ove godine, pa i poslepočetka Trampovih napada na Iran, američki saveznici pokušavali su američkog predsednika da zadržeu &bdquo;taboru&rdquo;. To čine i dalje, naglašava autor, ali s manje entuzijazma i očekivanja te, što je ključno, s drukčijim ciljem - onim koji ih više ne ostavlja bespomoćno zavisnimod SjedinjenihDržava.Već sada se može videti kako zemlje pripadnice &bdquo;koalicije voljnih&rdquo; sarađuju na projektima poput japanskog borbenog aviona nove generacije, pri čemu se Tokio okrenuo evropskim partnerima umesto SAD. U međuvremenu se konačno oblikuje i program Evropske unije vredan 150 milijardi evra za zajmove za naoružanje, dok su Poljska i Litvanija spremne da postanuprve zemlje koje će potpisati sporazume vredne oko 50 milijardi evra, optimistično nabraja Mekgi.Geopolitičke promene obično se kreću tempom teško natovarenog tankera za naftu, no deset godina posleprve šokantne Trampove pobede, svi dramatični ispadi i frenetični medijski ciklusi polako su i suptilno naterali taj tanker da promeni smer, piše Mekgiza ForejnPolisy i zaključuje da će biti potrebno veomapuno da saveznici, posebno u Evropi, ponovno obrnu taj smer unazad.BONUS VIDEO:

Velika odluka: Evropa se odvaja od Trampove Amerike

Vaš komentar

Nema komentara