Велика одлука: Европа се одваја од Трампове Америке

Други челници следили су Стармеров пример, укључујући главног секретараНАТО-а Марка Рутеа, који је Трампа - већ &bdquo;опевано&rdquo;, али бизарно - назвао &bdquo;татицом&rdquo; на самиту НАТО-а 2025.У свом другом мандату Трамп је добио стварну прилику да обликујесвет по властитој слици и вратиСједињеним Државама место неупитног вође слободног света. Но уместо тога, Трамп је наставио да нападаи насрћена савезнике иодбацуједосадашњу улогу Беле куће у свету.Но, Европљани сада одговарају истом мером, пише награђивани новинар Луке Мекгиу магазину ФорејнПолиси.Европски челници су, како наводи, радо одржавали добре односе са Трампом јер су веровали да су им Сједињене Државе и даље потребне. ПослеХладног рата, Европа је деценијамаживела у летаргији и самозадовољству кад је реч о властитој одбрани, при чему је углавном подређен проатлантски положај имао смисла. Европа је пристала да будесвојеврсна испостава америчке спољнеполитике у замену за то да Вашингтон финансира њену сигурност и осигурава повлашћен приступ тржишту.Поступно удаљавањеТа је рачуница сада много мање сигурна, а неколико је питања која би себи у свом разматрању нове реалности Европљани могли да поставе. На пример, каква је вредност лагодног и самозадовољног аранжмана ако Сједињене Државе изненада повуку 5.000 војника из Немачке или уведу царине без очитог разлога? Исплати ли се уопште улагивати се Трампу када вас понижава шалама о породичномнасиљу, као што је учинио француском председнику Емануелу Макрону, или када тврди да се политички неутрални шеф државе приватно сложио да Иран не би смео да имануклеарно оружје, као што је рекао за краља Чарлса?Фото: Depositphotos/Maksym YemelyanovСавезничко ласкање Трампу није се сводило само на гестовеи речи - његов повратак у Овалнусобуизазвао је таласповећања потрошње на одбрану међу чланицама НАТО-а. Европске државе надоместиле су америчку помоћ Украјини, чак и када је то значило практичнопребацивање новца америчким произвођачима оружја.Велика Британија потписала је са Трампом историјски фармацеутски споразум који ће британски јавни здравствени системкоштативише од 4 милијарде долара годишње, а упркосТрамповим сталним критикама и притужбама на НАТО-ове савезнике, посебно европске, америчка војска користила је војне базе и ресурсе широм Европе у операцијама против Ирана, иако Бела кућа притом ни о чему није обавештавала европске челнике.Сви темељни аргументи за одржавање добрих односа са Трампом - од практичних до економских - и даље постоје. Европа, наводи аутор, не може преко ноћи да заменисигурносну инфраструктуру коју осигурава Вашингтон нити може једноставно да преусмерисвоје трговинске односе са САДнегде другде. Но зато се може поступно удаљавати од претеране зависности од САДдоношењем дугорочних одлука које Европи враћају стратешки суверенитет, док истовременоТрампа на површномнивоу одржавају задовољним.Тихо напуштање и &lsquo;коалиција вољних&lsquo;Зато је Европа почела &bdquo;тихо да напушта&rdquo; трансатлантски савез, како је недавно написала Рyм Момтаз из КарнегиЈуропцентра, истакавши да су неки традиционални заговорници атлантизма недавно за дугорочне структурне уговоре одабрали европске пружаоцеуслуга уместо америчких. Холандскасредишња банка, пак, одустала је од Амазон ВeбСервиса и као пружаоцаклауд услуга одабрала немачки Лидл, док је данско министарство одбране одлучило да купифранцуско-италијански системпротивваздушнеобране САМП/Т уместо америчких батерија Патриот.Фото: Depositphotos/PromesaStudio, Alex Brandon/AFP/ProfimediaИако се, како Момтаз исправно примећује, наводи Мекги, ти кораци предузимају из практичних разлога због опште непоузданости коју је донео &bdquo;трампизам&rdquo;, то не значи да се предузимају без самопоуздања. Разговори са европским и НАТО-овим званичницимапоказују да се стално стање кризе, које је обележило Трампов први мандат и прву годину другог мандата, поступно ублажава јер европске земље постају сигурније у властиту способност обликовања своје безбедносне будућности.Пример за то је, наводи, &bdquo;коалиција вољних&rdquo;, британско-француски пројекат средњих сила које слично размишљају и спремне су да подржеукрајинску борбу против Русије. Кроз ту је коалицију 35 држава - укључујући и неевропске земље попут Аустралије, Јапана и Канаде - окупљених око заједничког циља усмереног на европску сигурност, како је недавно изразио уверење канадски премијер Марк Карнина састанку Европске политичке заједнице, да ће се &bdquo;међународни поредак поновно изградити, али из Европе&rdquo;.Нада је да би нови европски поредак који Карниописује укључио и послератну Украјину. Чудна карактеризација Украјине као земље &bdquo;без икаквих карата&rdquo; или незахвалне рупе без дна за новац, како су то сугерисали Трамп и његов заменик Џ. Д.Венс, лако се побија када се види да украјински председник Володимир Зеленски путује Блиским истоком и склапа споразуме са заливским државама којима Украјина нуди заштиту од Ирана, примећује Мекги. А иако је Украјини потребна финансијска помоћ, њене су оружане снаге, како оцењује, вероватно међу најделотворнијима и најискуснијима на свету те ће стога бити кључни део сваког будућег европског савеза.Фото: Depositphotos/franckitoМање ентузијазма и Карнијева &lsquo;поука&lsquo;Карнии његови партнери у &bdquo;коалицији вољних&rdquo; то разумеју на начин који америчка администрација очито не разуме. Чак и почетком ове године, па и послепочетка Трампових напада на Иран, амерички савезници покушавали су америчког председника да задржеу &bdquo;табору&rdquo;. То чине и даље, наглашава аутор, али с мање ентузијазма и очекивања те, што је кључно, с друкчијим циљем - оним који их више не оставља беспомоћно зависнимод СједињенихДржава.Већ сада се може видети како земље припаднице &bdquo;коалиције вољних&rdquo; сарађују на пројектима попут јапанског борбеног авиона нове генерације, при чему се Токио окренуо европским партнерима уместо САД. У међувремену се коначно обликује и програм Европске уније вредан 150 милијарди евра за зајмове за наоружање, док су Пољска и Литванија спремне да постанупрве земље које ће потписати споразуме вредне око 50 милијарди евра, оптимистично набраја Мекги.Геополитичке промене обично се крећу темпом тешко натовареног танкера за нафту, но десет година послепрве шокантне Трампове победе, сви драматични испади и френетични медијски циклуси полако су и суптилно натерали тај танкер да промени смер, пише Мекгиза ФорејнПолисy и закључује да ће бити потребно веомапуно да савезници, посебно у Европи, поновно обрну тај смер уназад.БОНУС ВИДЕО:

Велика одлука: Европа се одваја од Трампове Америке

Ваш коментар

Нема коментара