AFERA DRON TRESE HRVATSKU: Niz nepravilnosti u istrazi

Tri dana nakonpreliminarnog izveštajada je reč o bespilotnojletelici došlosedo potvrdeda je zapravo reč o projektilu koji je sadržao i bombutešku120 kilograma.Pomenuto ministarstvo pružilo je javnosti poznatečinjenicenadileme koje su se tokom predhodnatri dana kružile Hrvatskoj.1. Prvo saopštenjevlasti stiglotek 11 sati nakon pada. Šta su trebali da urade?- U petak ujutro zvaničnicipolicije i vojske trebali su da se obratejavnosti i objasnejavnostio čemu je reč, a kasnije pružitidetaljnije informacijeo svemu što se dogodilo. Ovako sudopustiliširenjedezinformacija koje su uplašile građane.2. Zašto su na mesto pada drona bez provere prisutnosti eksploziva odmah puštene sve službe?- Uželji da se što pre utvrdi o čemu se radi, na mesto pada drona pristiglesu sve interventne službe. Pre toga nije napravljeno vizualna analizaterena sa sigurne udaljenosti kako bi se u kratkom vremenu utvrdilo o čemu je tačno reč. Takođe, nijeprimećeno da su do mesta nesrećiprvo pristigli pirotehničari kako bi utvrdili da li postojiopasnost od eksplozije. U prvom trenutku, koji je najkritičniji, dozvolio se stihijski pristup mestu pada, jer lokacija nije bila adekvatno obezbeđena i zaštićena.Foto: Tanjug/AP3. Zaštodogađaj nije proglašen terorističkim napadom nego sesmatra incidentom?- Čeka se završetakistrage kojomse želi utvrditi tačnoodakle je dron ispaljen i ko ga je poslao. Hrvatske vlasti još uvek ne žele da izađusa konkretnomoptužbom,obziromda je dron krenuo sa teritorijeUkrajine pa i dalje postoji mogućnost da je do Zagreba došao iz redova ukrajinske vojske zbog greške u upravljanjunavigacijom.4. Načelnik Generalštaba prvo tvrdio da nema eksploziva, pa kasnije ipak potvrdio da ga je bilo- Činjenica je da nadležne službe 15-ak sati nakon pada bespilotne letelicenisu imale tačnih informacijao tome što se dogodilo. Letelica se zabila 10 metara u zemlju, njeno otkopavanje nije jošpočelo, kaoni propratnevizuelneanalizei pregled tla oko mesta nesreće. U takvoj situaciji načelnik Glavnog generalštabaizjavio jeda nema eksploziva na mestu pada, iako u tom trenutku istraga nije zvanično potvrdila informacije sa terena. Naj taj način otvoren je prostor za iznošenjepreuranjenih zaključaka i dezinformacijao celom slučaju.5. Vojni inspektortvrdida je biloeksploziva, a drugi još uvek demantuju. Kako je to moguće?- Nekordinisanostunutar istražnogtima u kojem prethodno nije dogovorenoko i kada može davati zvanične izjave za javnost. Šteta izazvana tomnekordinisanošćuje nemerljiva jer je proizvelaširenje panikeu javnosti, a na osnovudosadašnjihistupa zvaničnih organa ujavnosti, hrvatski mediji zaključujuda je istražnitim nekompetentno i neodgovorno pristupiocelom slučaju.6. Dali su hrvatski radari FPS 117 mogli da uočedron pre ulaska u vazdušniprostor?- Da. Dometradara je daleko izvan hrvatskog vazdušnogprostora i čak i van hrvatske državneteritorije. Ipak, tamošnjivojni zvaničnicito službeno nisukomentarisalinititvrditi da imaju radarsku slikuteritorija drugihdržava. Radari instalirani na lokacijama SljemeniPapuku mogli su, prema nezvaničniminformacijama da uočenepoznatuletelicu koja je prošlakroz Mađarsku i usmerilase prema Zagrebu.7. Kako je moguće da zapovedništvo NATO-a prati dron kroz Mađarsku, a to ne javi Hrvatskoj?- Zajednički koncept NATO-a u obrani vazdušnogprostora zove se &quot;Air and Missle Defence Command and Control&quot;. NJegova uloga je dasvim članicama obezbedi uslugu&quot;upravljanjai kontrole&quot;, te koordinišeprotivazdušnuodbranu članica. Ključni deo ovog sistema svodi se narazmuinformacija, sinhronizacijui procjenurizika. Taj sistemsporne večeridefinitivno nije radio. Prema nekim procenama, problem je ležaou činjenici da je spornidron imao malu odraznu površinu koju su, možda, primarni vojni radari Mađarske i Hrvatske i zahvatili, ali nije bilo kontinuiteta u praćenju cilja pa je zbog toga on na kraju zanemaren.U realnim okolnostima, koje suse možda dogodile, operater radara je jenakon uočavanjacilja u jednom ili dva okretanja antene,izgubionjegov tačno kretanje letelice. Operateri su takođemogli daposumnjajuda je reč o oblacima ili nečem drugom i kontakt nisu reagovalikao letelicu. Izjava predstavnika NATO-a da su letelicu uočili i pratili hrvatska javnost je okarakterisala kaosramotnu. Utom slučaju bilo je neophodno dausledinaređenjemađarskoj vojsci da podigne borbene avione kako bi piloti vizualnim putem utvrdili o čemu je reč iu slučaju potrebe izdati naređenje o obaranjudrona.8. Nedoslednost u izjavama: Prvi dan tvrdnja da je letelica bezopasna, drugi dan postala jasna pretnja, a treći dan sadržala aviobombu i nije imala izviđačku namenu.- Nije unapred pripremljena strategija kriznog komuniciranja izmeđuVlade kako bi se jasno utvrdilo ko može da izađe saizjavamai kog tipa. Nadležni u Vladi i vojsci imali su veliku potrebu da umirejavnost,pa su prvobitnotvrdili kakonema razloga za strah, a svakim novim danom istraga je ukazivala da je događaj bio mnogoopasniji nego što se to u prvi mahučinilo.Foto: Tanjug/AP9. Dali je hrvatska reakcija prema Mađarskoj i NATO-u bila dovoljno snažna?- Hrvatski premijer, ministar odbrane i načelnik Generalštabaobavestili su civilne i vojne predstavnikeevropskih zemalja i NATO-a o tome štase dogodilo. Ipak, sudeći prema njihovim reakcijama, hrvatski mediji ističu da to očito nijeozbiljno shvaćeno. Javnost smatra da trebaviše insistirati na tome da se na odgovornost pozovu odgovorni za propuste u Rumuniji, Mađarskoj i NATO-u.10. Ministar obrane Mario Banožić u nedeljurekao da su &quot;poredcrne kutije pronađeni fragmenti na kojima su pronađeni tragovi eksploziva. Nije bila izvidničkog tipa jer smo našli delove aviobombe. Riječ je o aviobombi sovjetske proizvodnje&quot;. Štato tačnoznači?- To znači da je izvidnički dron TU-141 modifikovan i da je u njega ugrađena avionska bomba. Prema tvrdnjama stručnjaka, takva modifikacija drona je moguća, ali vrlo zahtevnai skupa. U takvojmodifikaciji deouređaja i sklopova se vadi iz drona i umesto toga se instalira bomba, a izvidnički dron se pretvara u navođeni projektil/raketu kojise detonira pri udaru u neki objekat ili tlo.11. Kakvu štetu je mogla da izazovebomba teška 120 kg?- Reč je o aviobombi koja u sebi nosioko 40 kgeksploziva i ima kumulativno dejstvo. Nakon izbacivanja iz aviona ona ostvaruje veliku brzinu i možeda razbijeoklop ili utvrđenugrađevinu. Na &quot;ulazu&quot; u tenk ili građevinu moguće je videtitek manje oštećenje od eksplozije, ali kada uđe unutra, spaljuje sve oko sebe te prouzrokujevelikuštetui ljudske žrtve.12. Dali je Hrvatska sposobna da seodbraniod takvih &quot;napada&quot;?- Hrvatska posedujeborbene avione tipa MiG-21, radarske sisteme, određeni broj protivavionskihsistema&quot;Stinger&quot; i protivvazdušnerakete tipa &quot;Strela&quot;.&quot;Stinger&quot; je sposoban daefikasno delujedo visine od od 4.500m,i u mogućnostije da oboritakav dron. DasudelovaliMiG-ovi, napad je moraoda sedogoditokomdana, obzirom da oninisu opremljeni za noćno delovanje. Ipak, da bi mogli uspešno da deluju, potrebna bi im bila dojava barem pola sata prekako bi sistemipravovremeno reagovali.13. Zašto bivši hrvatski vojni piloti ne veruju u postojanje aviobombe?- Oni tvrde da bi aviobomba takve snage prouzrokovaladaleko veću štetu na obližnjim objektima i da bi stvoriladaleko veći krater na mestu pada.14. Dali postoji zajednička istraga NATO-a i Hrvatske?- Prema sadašnjim informacijama, istragu sprovode samo hrvatski istražni organi.(Jutarnji list)Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

AFERA DRON TRESE HRVATSKU: Niz nepravilnosti u istrazi

Vaš komentar

Nema komentara