Tri dana nakon preliminarnog izveštaja da je reč o bespilotnoj letelici došlo se do potvrde da je zapravo reč o projektilu koji je sadržao i bombu tešku 120 kilograma.
Pomenuto ministarstvo pružilo je javnosti poznate činjenice na dileme koje su se tokom predhodna tri dana kružile Hrvatskoj.
1. Prvo saopštenje vlasti stiglo tek 11 sati nakon pada. Šta su trebali da urade?
- U petak ujutro zvaničnici policije i vojske trebali su da se obrate javnosti i objasne javnosti o čemu je reč, a kasnije pružiti detaljnije informacije o svemu što se dogodilo. Ovako su dopustili širenje dezinformacija koje su uplašile građane.
2. Zašto su na mesto pada drona bez provere prisutnosti eksploziva odmah puštene sve službe?
Pročitajte još
- U želji da se što pre utvrdi o čemu se radi, na mesto pada drona pristigle su sve interventne službe. Pre toga nije napravljeno vizualna analiza terena sa sigurne udaljenosti kako bi se u kratkom vremenu utvrdilo o čemu je tačno reč. Takođe, nije primećeno da su do mesta nesreći prvo pristigli pirotehničari kako bi utvrdili da li postoji opasnost od eksplozije. U prvom trenutku, koji je najkritičniji, dozvolio se stihijski pristup mestu pada, jer lokacija nije bila adekvatno obezbeđena i zaštićena.
Foto: Tanjug/AP
3. Zašto događaj nije proglašen terorističkim napadom nego se smatra incidentom?
- Čeka se završetak istrage kojom se želi utvrditi tačno odakle je dron ispaljen i ko ga je poslao. Hrvatske vlasti još uvek ne žele da izađu sa konkretnom optužbom, obzirom da je dron krenuo sa teritorije Ukrajine pa i dalje postoji mogućnost da je do Zagreba došao iz redova ukrajinske vojske zbog greške u upravljanju navigacijom.
4. Načelnik Generalštaba prvo tvrdio da nema eksploziva, pa kasnije ipak potvrdio da ga je bilo
- Činjenica je da nadležne službe 15-ak sati nakon pada bespilotne letelice nisu imale tačnih informacija o tome što se dogodilo. Letelica se zabila 10 metara u zemlju, njeno otkopavanje nije još počelo, kao ni propratne vizuelne analize i pregled tla oko mesta nesreće. U takvoj situaciji načelnik Glavnog generalštaba izjavio je da nema eksploziva na mestu pada, iako u tom trenutku istraga nije zvanično potvrdila informacije sa terena. Naj taj način otvoren je prostor za iznošenje preuranjenih zaključaka i dezinformacija o celom slučaju.
5. Vojni inspektor tvrdi da je bilo eksploziva, a drugi još uvek demantuju. Kako je to moguće?
- Nekordinisanost unutar istražnog tima u kojem prethodno nije dogovoreno ko i kada može davati zvanične izjave za javnost. Šteta izazvana tom nekordinisanošću je nemerljiva jer je proizvela širenje panike u javnosti, a na osnovu dosadašnjih istupa zvaničnih organa u javnosti, hrvatski mediji zaključuju da je istražni tim nekompetentno i neodgovorno pristupio celom slučaju.
6. Da li su hrvatski radari FPS 117 mogli da uoče dron pre ulaska u vazdušni prostor?
- Da. Domet radara je daleko izvan hrvatskog vazdušnog prostora i čak i van hrvatske državne teritorije. Ipak, tamošnji vojni zvaničnici to službeno nisu komentarisali niti tvrditi da imaju radarsku sliku teritorija drugih država. Radari instalirani na lokacijama Sljemen i Papuku mogli su, prema nezvaničnim informacijama da uoče nepoznatu letelicu koja je prošla kroz Mađarsku i usmerila se prema Zagrebu.
7. Kako je moguće da zapovedništvo NATO-a prati dron kroz Mađarsku, a to ne javi Hrvatskoj?
- Zajednički koncept NATO-a u obrani vazdušnog prostora zove se "Air and Missle Defence Command and Control". NJegova uloga je da svim članicama obezbedi uslugu "upravljanja i kontrole", te koordiniše protivazdušnu odbranu članica. Ključni deo ovog sistema svodi se na razmu informacija, sinhronizaciju i procjenu rizika. Taj sistem sporne večeri definitivno nije radio. Prema nekim procenama, problem je ležao u činjenici da je sporni dron imao malu odraznu površinu koju su, možda, primarni vojni radari Mađarske i Hrvatske i zahvatili, ali nije bilo kontinuiteta u praćenju cilja pa je zbog toga on na kraju zanemaren.
U realnim okolnostima, koje su se možda dogodile, operater radara je je nakon uočavanja cilja u jednom ili dva okretanja antene, izgubio njegov tačno kretanje letelice. Operateri su takođe mogli da posumnjaju da je reč o oblacima ili nečem drugom i kontakt nisu reagovali kao letelicu. Izjava predstavnika NATO-a da su letelicu uočili i pratili hrvatska javnost je okarakterisala kao sramotnu. U tom slučaju bilo je neophodno da usledi naređenje mađarskoj vojsci da podigne borbene avione kako bi piloti vizualnim putem utvrdili o čemu je reč i u slučaju potrebe izdati naređenje o obaranju drona.
8. Nedoslednost u izjavama: Prvi dan tvrdnja da je letelica bezopasna, drugi dan postala jasna pretnja, a treći dan sadržala aviobombu i nije imala izviđačku namenu.
- Nije unapred pripremljena strategija kriznog komuniciranja između Vlade kako bi se jasno utvrdilo ko može da izađe sa izjavama i kog tipa. Nadležni u Vladi i vojsci imali su veliku potrebu da umire javnost, pa su prvobitno tvrdili kako nema razloga za strah, a svakim novim danom istraga je ukazivala da je događaj bio mnogo opasniji nego što se to u prvi mah učinilo.
Foto: Tanjug/AP
9. Da li je hrvatska reakcija prema Mađarskoj i NATO-u bila dovoljno snažna?
- Hrvatski premijer, ministar odbrane i načelnik Generalštaba obavestili su civilne i vojne predstavnike evropskih zemalja i NATO-a o tome šta se dogodilo. Ipak, sudeći prema njihovim reakcijama, hrvatski mediji ističu da to očito nije ozbiljno shvaćeno. Javnost smatra da treba više insistirati na tome da se na odgovornost pozovu odgovorni za propuste u Rumuniji, Mađarskoj i NATO-u.
10. Ministar obrane Mario Banožić u nedelju rekao da su "pored crne kutije pronađeni fragmenti na kojima su pronađeni tragovi eksploziva. Nije bila izvidničkog tipa jer smo našli delove aviobombe. Riječ je o aviobombi sovjetske proizvodnje". Šta to tačno znači?
- To znači da je izvidnički dron TU-141 modifikovan i da je u njega ugrađena avionska bomba. Prema tvrdnjama stručnjaka, takva modifikacija drona je moguća, ali vrlo zahtevna i skupa. U takvoj modifikaciji deo uređaja i sklopova se vadi iz drona i umesto toga se instalira bomba, a izvidnički dron se pretvara u navođeni projektil/raketu koji se detonira pri udaru u neki objekat ili tlo.
11. Kakvu štetu je mogla da izazove bomba teška 120 kg?
- Reč je o aviobombi koja u sebi nosi oko 40 kg eksploziva i ima kumulativno dejstvo. Nakon izbacivanja iz aviona ona ostvaruje veliku brzinu i može da razbije oklop ili utvrđenu građevinu. Na "ulazu" u tenk ili građevinu moguće je videti tek manje oštećenje od eksplozije, ali kada uđe unutra, spaljuje sve oko sebe te prouzrokuje veliku štetu i ljudske žrtve.
12. Da li je Hrvatska sposobna da se odbrani od takvih "napada"?
- Hrvatska poseduje borbene avione tipa MiG-21, radarske sisteme, određeni broj protivavionskih sistema "Stinger" i protivvazdušne rakete tipa "Strela". "Stinger" je sposoban da efikasno deluje do visine od od 4.500m, i u mogućnosti je da obori takav dron. Da su delovali MiG-ovi, napad je morao da se dogodi tokom dana, obzirom da oni nisu opremljeni za noćno delovanje. Ipak, da bi mogli uspešno da deluju, potrebna bi im bila dojava barem pola sata pre kako bi sistemi pravovremeno reagovali.
13. Zašto bivši hrvatski vojni piloti ne veruju u postojanje aviobombe?
- Oni tvrde da bi aviobomba takve snage prouzrokovala daleko veću štetu na obližnjim objektima i da bi stvorila daleko veći krater na mestu pada.
14. Da li postoji zajednička istraga NATO-a i Hrvatske?
- Prema sadašnjim informacijama, istragu sprovode samo hrvatski istražni organi.
(Jutarnji list)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
