АФЕРА ДРОН ТРЕСЕ ХРВАТСКУ: Низ неправилности у истрази

Три дана након прелиминарног извештаја да је реч о беспилотној летелици дошло се до потврде да је заправо реч о пројектилу који је садржао и бомбу тешку 120 килограма.

Поменуто министарство пружило је јавности познате чињенице на дилеме које су се током предходна три дана кружиле Хрватској.

1. Прво саопштење власти стигло тек 11 сати након пада. Шта су требали да ураде?

- У петак ујутро званичници полиције и војске требали су да се обрате јавности и објасне јавности о чему је реч, а касније пружити детаљније информације о свему што се догодило. Овако су допустили ширење дезинформација које су уплашиле грађане.

2. Зашто су на место пада дрона без провере присутности експлозива одмах пуштене све службе?

- У жељи да се што пре утврди о чему се ради, на место пада дрона пристигле су све интервентне службе. Пре тога није направљено визуална анализа терена са сигурне удаљености како би се у кратком времену утврдило о чему је тачно реч. Такође, није примећено да су до места несрећи прво пристигли пиротехничари како би утврдили да  ли постоји опасност од експлозије. У првом тренутку, који је најкритичнији, дозволио се стихијски приступ месту пада, јер локација није била адекватно обезбеђена и заштићена.

Фото: Танјуг/АП

 

3. Зашто догађај није проглашен терористичким нападом него се сматра инцидентом?

- Чека се завршетак истраге којом се жели утврдити тачно одакле је дрон испаљен и ко га је послао. Хрватске власти још увек не желе да изађу са конкретном оптужбом, обзиром да је дрон кренуо са територије Украјине па и даље постоји могућност да је до Загреба дошао из редова украјинске војске због грешке у управљању навигацијом.

4. Начелник Генералштаба прво тврдио да нема експлозива, па касније ипак потврдио да га је било

- Чињеница је да надлежне службе 15-ак сати након пада беспилотне летелице нису имале тачних информација о томе што се догодило. Летелица се забила 10 метара у земљу, њено откопавање није још почело, као ни пропратне визуелне анализе и преглед тла око места несреће. У таквој ситуацији начелник Главног генералштаба изјавио је да нема експлозива на месту пада, иако у том тренутку истрага није званично потврдила информације са терена. Нај тај начин отворен је простор за изношење преурањених закључака и дезинформација о целом случају.

5. Војни инспектор тврди да је било експлозива, а други још увек демантују. Како је то могуће?

- Некординисаност унутар истражног тима у којем претходно није договорено ко и када може давати званичне изјаве за јавност. Штета изазвана том некординисаношћу је немерљива јер је произвела ширење панике у јавности, а на основу досадашњих иступа званичних органа у јавности, хрватски медији закључују да је истражни тим некомпетентно и неодговорно приступио целом случају.

6. Да ли су хрватски радари ФПС 117 могли да уоче дрон пре уласка у ваздушни простор?

- Да. Домет радара је далеко изван хрватског ваздушног простора и чак и ван хрватске државне територије. Ипак, тамошњи војни званичници то службено нису коментарисали нити тврдити да имају радарску слику територија других држава. Радари инсталирани на локацијама Сљемен и Папуку могли су, према незваничним информацијама да уоче непознату летелицу која је прошла кроз Мађарску и усмерила се према Загребу.

7. Како је могуће да заповедништво НАТО-а прати дрон кроз Мађарску, а то не јави Хрватској?

- Заједнички концепт НАТО-а у обрани ваздушног простора зове се "Air and Missle Defence Command and Control". Његова улога је да свим чланицама обезбеди услугу "управљања и контроле", те координише противаздушну одбрану чланица. Кључни део овог система своди се на разму информација, синхронизацију и процјену ризика. Тај систем спорне вечери дефинитивно није радио. Према неким проценама, проблем је лежао у чињеници да је спорни дрон имао малу одразну површину коју су, можда, примарни војни радари Мађарске и Хрватске и захватили, али није било континуитета у праћењу циља па је због тога он на крају занемарен.

У реалним околностима, које су се можда догодиле, оператер радара је је након уочавања циља у једном или два окретања антене, изгубио његов тачно кретање летелице. Оператери су такође могли да посумњају да је реч о облацима или нечем другом и контакт нису реаговали као летелицу. Изјава представника НАТО-а да су летелицу уочили и пратили хрватска јавност је окарактерисала као срамотну. У том случају било је неопходно да уследи наређење мађарској војсци да подигне борбене авионе како би пилоти визуалним путем утврдили о чему је реч и у случају потребе издати наређење о обарању дрона.

8. Недоследност у изјавама: Први дан тврдња да је летелица безопасна, други дан постала јасна претња, а трећи дан садржала авиобомбу и није имала извиђачку намену.

- Није унапред припремљена стратегија кризног комуницирања између Владе како би се јасно утврдило ко може да изађе са изјавама и ког типа. Надлежни у Влади и војсци имали су велику потребу да умире јавност, па су првобитно тврдили како нема разлога за страх, а сваким новим даном истрага је указивала да је догађај био много опаснији него што се то у први мах учинило.

Фото: Танјуг/АП

 

9. Да ли је хрватска реакција према Мађарској и НАТО-у била довољно снажна?

- Хрватски премијер, министар одбране и начелник Генералштаба обавестили су цивилне и војне представнике европских земаља и НАТО-а о томе шта се догодило. Ипак, судећи према њиховим реакцијама, хрватски медији истичу да то очито није озбиљно схваћено. Јавност сматра да треба више инсистирати на томе да се на одговорност позову одговорни за пропусте у Румунији, Мађарској и НАТО-у.

10. Министар обране Марио Баножић у недељу рекао да су "поред црне кутије пронађени фрагменти на којима су пронађени трагови експлозива. Није била извидничког типа јер смо нашли делове авиобомбе. Ријеч је о авиобомби совјетске производње". Шта то тачно значи?

- То значи да је извиднички дрон ТУ-141 модификован и да је у њега уграђена авионска бомба. Према тврдњама стручњака, таква модификација дрона је могућа, али врло захтевна и скупа. У таквој модификацији део уређаја и склопова се вади из дрона и уместо тога се инсталира бомба, а извиднички дрон се претвара у навођени пројектил/ракету који се детонира при удару у неки објекат или тло.

11. Какву штету је могла да изазове бомба тешка 120 кг?

- Реч је о авиобомби која у себи носи око 40 кг експлозива и има кумулативно дејство. Након избацивања из авиона она остварује велику брзину и може да разбије оклоп или утврђену грађевину. На "улазу" у тенк или грађевину могуће је видети тек мање оштећење од експлозије, али када уђе унутра, спаљује све око себе те проузрокује велику штету и људске жртве.

12. Да ли је Хрватска способна да се одбрани од таквих "напада"?

- Хрватска поседује борбене авионе типа МиГ-21, радарске системе, одређени број противавионских система "Стингер" и противваздушне ракете типа "Стрела". "Стингер" је способан да ефикасно делује до висине од од 4.500м, и у могућности је да обори такав дрон. Да су деловали МиГ-ови, напад је морао да се догоди током дана, обзиром да они нису опремљени за ноћно деловање. Ипак, да би могли успешно да делују, потребна би им била  дојава барем пола сата пре како би системи правовремено реаговали.

13. Зашто бивши хрватски војни пилоти не верују у постојање авиобомбе?

- Они тврде да би авиобомба такве снаге проузроковала далеко већу штету на оближњим објектима и да би створила далеко већи кратер на месту пада.

14. Да ли постоји заједничка истрага НАТО-а и Хрватске?

- Према садашњим информацијама, истрагу спроводе само хрватски истражни органи.

(Јутарњи лист)

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".