АФЕРА ДРОН ТРЕСЕ ХРВАТСКУ: Низ неправилности у истрази

Три дана наконпрелиминарног извештајада је реч о беспилотнојлетелици дошлоседо потврдеда је заправо реч о пројектилу који је садржао и бомбутешку120 килограма.Поменуто министарство пружило је јавности познатечињениценадилеме које су се током предходнатри дана кружиле Хрватској.1. Прво саопштењевласти стиглотек 11 сати након пада. Шта су требали да ураде?- У петак ујутро званичнициполиције и војске требали су да се обратејавности и објаснејавностио чему је реч, а касније пружитидетаљније информацијео свему што се догодило. Овако судопустилиширењедезинформација које су уплашиле грађане.2. Зашто су на место пада дрона без провере присутности експлозива одмах пуштене све службе?- Ужељи да се што пре утврди о чему се ради, на место пада дрона пристиглесу све интервентне службе. Пре тога није направљено визуална анализатерена са сигурне удаљености како би се у кратком времену утврдило о чему је тачно реч. Такође, нијепримећено да су до места несрећипрво пристигли пиротехничари како би утврдили да ли постојиопасност од експлозије. У првом тренутку, који је најкритичнији, дозволио се стихијски приступ месту пада, јер локација није била адекватно обезбеђена и заштићена.Фото: Танјуг/АП3. Заштодогађај није проглашен терористичким нападом него сесматра инцидентом?- Чека се завршетакистраге којомсе жели утврдити тачноодакле је дрон испаљен и ко га је послао. Хрватске власти још увек не желе да изађуса конкретномоптужбом,обзиромда је дрон кренуо са територијеУкрајине па и даље постоји могућност да је до Загреба дошао из редова украјинске војске због грешке у управљањунавигацијом.4. Начелник Генералштаба прво тврдио да нема експлозива, па касније ипак потврдио да га је било- Чињеница је да надлежне службе 15-ак сати након пада беспилотне летелиценису имале тачних информацијао томе што се догодило. Летелица се забила 10 метара у земљу, њено откопавање није јошпочело, каони пропратневизуелнеанализеи преглед тла око места несреће. У таквој ситуацији начелник Главног генералштабаизјавио једа нема експлозива на месту пада, иако у том тренутку истрага није званично потврдила информације са терена. Нај тај начин отворен је простор за изношењепреурањених закључака и дезинформацијао целом случају.5. Војни инспектортврдида је билоексплозива, а други још увек демантују. Како је то могуће?- Некординисаностунутар истражногтима у којем претходно није договореноко и када може давати званичне изјаве за јавност. Штета изазвана томнекординисаношћује немерљива јер је произвелаширење паникеу јавности, а на основудосадашњихиступа званичних органа ујавности, хрватски медији закључујуда је истражнитим некомпетентно и неодговорно приступиоцелом случају.6. Дали су хрватски радари ФПС 117 могли да уочедрон пре уласка у ваздушнипростор?- Да. Дометрадара је далеко изван хрватског ваздушногпростора и чак и ван хрватске државнетериторије. Ипак, тамошњивојни званичницито службено нисукоментарисалинититврдити да имају радарску сликутериторија другихдржава. Радари инсталирани на локацијама СљемениПапуку могли су, према незваничниминформацијама да уоченепознатулетелицу која је прошлакроз Мађарску и усмериласе према Загребу.7. Како је могуће да заповедништво НАТО-а прати дрон кроз Мађарску, а то не јави Хрватској?- Заједнички концепт НАТО-а у обрани ваздушногпростора зове се &quot;Air and Missle Defence Command and Control&quot;. Његова улога је дасвим чланицама обезбеди услугу&quot;управљањаи контроле&quot;, те координишепротиваздушнуодбрану чланица. Кључни део овог система своди се наразмуинформација, синхронизацијуи процјенуризика. Тај системспорне вечеридефинитивно није радио. Према неким проценама, проблем је лежаоу чињеници да је спорнидрон имао малу одразну површину коју су, можда, примарни војни радари Мађарске и Хрватске и захватили, али није било континуитета у праћењу циља па је због тога он на крају занемарен.У реалним околностима, које сусе можда догодиле, оператер радара је јенакон уочавањациља у једном или два окретања антене,изгубиоњегов тачно кретање летелице. Оператери су такођемогли дапосумњајуда је реч о облацима или нечем другом и контакт нису реаговаликао летелицу. Изјава представника НАТО-а да су летелицу уочили и пратили хрватска јавност је окарактерисала каосрамотну. Утом случају било је неопходно дауслединаређењемађарској војсци да подигне борбене авионе како би пилоти визуалним путем утврдили о чему је реч иу случају потребе издати наређење о обарањудрона.8. Недоследност у изјавама: Први дан тврдња да је летелица безопасна, други дан постала јасна претња, а трећи дан садржала авиобомбу и није имала извиђачку намену.- Није унапред припремљена стратегија кризног комуницирања измеђуВладе како би се јасно утврдило ко може да изађе саизјавамаи ког типа. Надлежни у Влади и војсци имали су велику потребу да умирејавност,па су првобитнотврдили каконема разлога за страх, а сваким новим даном истрага је указивала да је догађај био многоопаснији него што се то у први махучинило.Фото: Танјуг/АП9. Дали је хрватска реакција према Мађарској и НАТО-у била довољно снажна?- Хрватски премијер, министар одбране и начелник Генералштабаобавестили су цивилне и војне представникеевропских земаља и НАТО-а о томе штасе догодило. Ипак, судећи према њиховим реакцијама, хрватски медији истичу да то очито нијеозбиљно схваћено. Јавност сматра да требавише инсистирати на томе да се на одговорност позову одговорни за пропусте у Румунији, Мађарској и НАТО-у.10. Министар обране Марио Баножић у недељурекао да су &quot;поредцрне кутије пронађени фрагменти на којима су пронађени трагови експлозива. Није била извидничког типа јер смо нашли делове авиобомбе. Ријеч је о авиобомби совјетске производње&quot;. Штато тачнозначи?- То значи да је извиднички дрон ТУ-141 модификован и да је у њега уграђена авионска бомба. Према тврдњама стручњака, таква модификација дрона је могућа, али врло захтевнаи скупа. У таквојмодификацији деоуређаја и склопова се вади из дрона и уместо тога се инсталира бомба, а извиднички дрон се претвара у навођени пројектил/ракету којисе детонира при удару у неки објекат или тло.11. Какву штету је могла да изазовебомба тешка 120 кг?- Реч је о авиобомби која у себи носиоко 40 кгексплозива и има кумулативно дејство. Након избацивања из авиона она остварује велику брзину и можеда разбијеоклоп или утврђенуграђевину. На &quot;улазу&quot; у тенк или грађевину могуће је видетитек мање оштећење од експлозије, али када уђе унутра, спаљује све око себе те проузрокујевеликуштетуи људске жртве.12. Дали је Хрватска способна да сеодбраниод таквих &quot;напада&quot;?- Хрватска поседујеборбене авионе типа МиГ-21, радарске системе, одређени број противавионскихсистема&quot;Стингер&quot; и противваздушнеракете типа &quot;Стрела&quot;.&quot;Стингер&quot; је способан даефикасно делуједо висине од од 4.500м,и у могућностије да оборитакав дрон. ДасуделовалиМиГ-ови, напад је мораода седогодитокомдана, обзиром да онинису опремљени за ноћно деловање. Ипак, да би могли успешно да делују, потребна би им била дојава барем пола сата прекако би системиправовремено реаговали.13. Зашто бивши хрватски војни пилоти не верују у постојање авиобомбе?- Они тврде да би авиобомба такве снаге проузроковаладалеко већу штету на оближњим објектима и да би створиладалеко већи кратер на месту пада.14. Дали постоји заједничка истрага НАТО-а и Хрватске?- Према садашњим информацијама, истрагу спроводе само хрватски истражни органи.(Јутарњи лист)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

АФЕРА ДРОН ТРЕСЕ ХРВАТСКУ: Низ неправилности у истрази

Ваш коментар

Нема коментара