Психолог, стручњак за родитељство и оснивач школе за родитеље васпитања изузетних тинејџера Ангела Карања стога понавља да се понашање, вредности, уверења и ставови преносе кроз посматрање, слушање и имитирање других.
Као млади људи са неразвијеним мозгом, деца немају менталну спретност нити способност да преиспитују шта им се представља и да ли је то добро или лоше – рекла је она, „а до седме године подсвест детета је субјективна и отворен за сваку сугестију“. Када једном усвоје одређене ставове, каже, тешко их је касније променити, па је најбоље од почетка спречити негативне навике.
Ево шта она каже да треба избегавати да говорите пред децом:
Негативно о (бившим) партнерима
Многи родитељи у бесу говоре лоше о другом родитељу пред својом децом и не схватају да је дете мешавина оба; па када чује нешто негативно о другом родитељу, себе таквим доживљава, објаснила је Карања. Тако код детета настају унутрашње поделе јер мрзи један део себе или своје породице“, додаје она.
Фото: Shutterstock
О сопственим страховима
Никада пред децом не би требало да причате о проблемима са новцем или о својој бризи о болести, каже психолог, јер деца уче из живота својих родитеља и начина на који родитељи тумаче свет. „Када су родитељи уплашени и причају о новчаним бригама, они те страхове преносе на своју децу, а одговорности одраслих их оптерећују и не знају како да их олабаве“, рекла је она. Када родитељи разговарају са децом о забринутостима одраслих, они кажу да их доводе у беспомоћан положај за који се зна да омета нормалан развој детета.
Недостатак самопоуздања и самопрезир
Родитељи никада не би требало да користе изразе самопрезира као што су „Не могу ништа да урадим како треба“, „Бескорисна сам“, „Дебела сам“ или „Ружна сам“. Радећи ово у присуству своје деце, која су тако упечатљива, родитељи их демонстрацијом уче да је у реду не веровати у себе“, каже психолог.
Жаљење због рађања детета
Изјаве попут „никада није требало да те родим“ не би требало говорити деци, чак и ако ви као родитељи то мислите. „Најбоље би било прихватити да је дете ту и учинити све што је потребно да га подржимо у животу који смо му дали“, каже она, а поменуте фразе и ставови доприносе сопственом мањку самопоуздања и развој ‘оштећеног’ идентитета. „Дакле, када родитељи пренесу обесхрабрујућа уверења на своју децу, чак и говорећи им да нешто не могу да ураде, деца почињу да верују да су неспособна.
Фото: Shutterstock
Поређење себе са другима
Прочитајте још
То је унапред изгубљена игра, каже психолог, додајући да је „истраживање показало да поређење детета са другима доводи до недостатка вредности за себе или друге. „Поређење које говори деци да нису довољно добра може бити деморалишуће и депресивно, док онај ко каже да су најбољи може довести до непоштовања других.“ „Дакле, када родитељи пренесу обесхрабрујућа уверења на своју децу, чак и говорећи им да не могу нешто да ураде, деца почињу да верују да јесу неспособна“.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
