Радош Бајић је искористио прилику да се окупљенима обрати:
- Велика ми је част што могу вечерас у овом прелепом здању да вам се обратим и да кажем пар речи. Ја сам на ову дивну свечаност дошао са своје две унуке које ове године пуне 18 година.
- Можда се ових дана, као много пута у нашој историји, налазимо у тренуцима када треба да окренемо књигу староставну и да се сетимо наших предака, наших корена, да се сетимо светог пута који је за наш народ отворио највећи спрски светитељ и просветитељ Свети Сава. Можда је тренутак да се мало ангажованије вратимо у духовност, и да нас Свети Сава као народ, који се вековима бори за свој опстанак на овој ветрометини, на Балкану, на којем су нас много пута газили, сатирали, уништавали и убијали, поведе да се вратимо себи самима. Да се Србија боље разуме, да знамо да имамо само себе, своју Србију, своје најближе, свој род своје пољане, своје њиве, своје горе...
Фото: Јутјуб принтскрин/ Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača
- На известан начин, као и свако сељачко дете, чини ми се да сам пре научио да се крстим, него што сам проговорио. Због тога, веома дубоко и искрено подржавам одлуку специјалне болнице господина Јокића и свих вас да у овом прелепом здању одржавате овакве дивне сусрете који ће нас враћати коренима, враћати сопственој духовности.
- Нека Бог Свевишњи да да се Срби сложе, нека нам Бог да мира, радости, напретка, здравља наше деце, а ја бих након ових неколико реченица које су ми дошле наизуст и без икакве припреме, већ из саме душе, желео да на неки начин кажем нешто што је део моје прве професије. Имам неколико професија последњих 20-30 година, али као мој посебан дар за све вас, даме и господо, ја ћу вам рећи, казати једну песму која нас такође враћа у дух Светог Саве, у време наше борбе за опстанак, у време наше велике жртве за наш народ, за нашу децу и за њихову будућност.
Прочитајте још
- Ова песма је песма непознатог песника настала на Крфу када је изгладнела српска војска у скелетима обнављала снагу да би се после неког времена вратила да види шта је са њиховом чељади, кућним прагом, гробовима и њивама. Песма се зове "Бој на Морави", а ја сам је научио још као дечак, научио ме је мој деда који ју је забележио и она је мој поклон за вас - рекао је Радош Бајић и присутнима извео песму "Бој на Морави".
Српска војска на Крф пала,
По острву жагор бруји.
Из облака киша лије,
Узбуркано море хуји.
Под столетним маслинама
Шатори се српски беле
Под њима се одмарају
Српске чете преживеле.
Шатори су тесна кућа,
Ал за све има места.
Згрчио се друг до друга,
Те је тако топло свима.
Сред песама пошалица,
Један војник тужна лица.
И са њим се свако шали,
Питају га за чим жали.
Радивоје махну руком:
Крај ће бити вашој шали,
Вашој песми и весељу.
Када бесмо на Морави,
Кад непријатељ беше јачи,
А ја реших на растанку,
Часком своме дому сићи.
Кућа ми је поред пута,
Ја притегох пушку боље,
И понесох две, три бомбе,
Може доћи до невоље.
Кад ја тамо, оно касно,
У гостинској соби старој,
Где иконе старе стоје,
Шест Бугара вино пију,
Као да су у гостима.
Избоден ми бабо лежи,
И старачким гласом вели,
Радивоје, сине, бежи!
Бацих бомбу
Дим се диже у висину
Ја замакох у планину
Срби браћо, амо гусле дајте
а ви српске песме запевајте
помените српског славног тића
Ђенерала Војводу Мишића
И његове славне дивизије
Што им равна на далеко није
И пушка пуца и топови ричу
Официри Петог пука вичу
Напред, браћо Србадија мила!
Душманину сломиће се крила
Бог је с нама и Христова мати
Српска правда све ће да помлати
Радош је за крај отпевао стихове чувене песме "Тамо далеко" уз громогласан аплауз: "О, зар је морала доћ та тужна несрећна ноћ, када си драгане мој отишао у крвав бој..."
БОНУС ВИДЕО:
