Током свог живота, Фрида Кало је користила свој посебан стил сликања да опише друштвена питања у Мексику, као што су постколонијализам, класа и раса. Али тема којој се стално врац́ала била је она сама.
Фото: Профимедиа
Фрида је славно приказала сопствени одраз у бројним аутопортретима који су изражавали њене унутрашње борбе као аутохтоне уметнице, љубавнице и особе са инвалидитетом.
Наиме у детињству је боловала од дечије парализе, а са 18 година доживела је саобраћајну несрећу у којој јој је разбијено неколико костију, а дијагностикована јој је и спина бифида, урођено стање које утиче на развој кичме и комбинација свега тога ју је оставила инвалидом.
Фото: Профимедиа
Али њена животна прича била је једнако фасцинантна као и њен уметнички рад, посебно њен буран однос са супругом Ривером, са којим није могла да одржи традиционални породични живот због ванбрачних веза са обе стране.
И поред свега тога, њих двоје су остали заљубљени и на неки начин одани једно другом до самог краја. Зато је новооткривени једини икад забележени снимак њеног гласа, својеврсна ода љубави Ривери,одјекнуо у јавности баш као и њене слике.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Шест деценија након њене смрти, Фрида Кало је и данас једна од најпрепознатљивијих сликарки и иако знамо како је изгледала, нико не зна како је звучала. Заправо нико заиста није знао све до недавног откриц́а Националне библиотеке звука Мексика. Институт је открио оно што се сматра јединим познатим аудио-снимком славне сликарке.
На аудио снимку је мексичка сликарка Фрида Кало док рецитује есеј који је написала посвећен свом супругу и креативном партнеру, муралисти Дијегу Ривери.
- Он је огромно, неизмерно дете, пријатељског лица и тужног погледа. Његове високе, тамне, изузетно интелигентне и велике очи ретко се задржавају на једнонм месту. Скоро да хоће да искоче из дупљи због натечених и избочених капака - попут оних код жабе крастаче - наводи женски глас.
Иако није 100% сигурно да глас припада Фриди Кало (а то је данас и немогуће потврдити), у звучним белешкама се наводи да стихове говори сликарка “која више није са нама”. Верује се да је тонски запис снимљен 1953. или 1954. када је Фрида још увек била жива.
