- Тренутно су актуелне инфекције горњих дисајних путева које се манифестују запушењем или цурењем носа, гушобољом и кашљем, уз повишенутемпературу која се обично креће око 38 степени, али су забележени случајеви и до 40 степени, каже педијатар др Дејан Јонев.
Поред респираторних инфекција, додаје доктор, актуелне су и стомачне вирозе, које се јављају у комбинацији са течном столицом и мучнином.
- Ове инфекције се брзо шире међу децом, а довољно је једно оболело дете у колективу да би се болест пренела на већи број њих и тако настаје епидемија - истакао је др Јонев.
Како каже, родитељи се обично јављају лекару када кашаљ постане јачи, а температура већа, а требало би одмах.
- Родитељи често не реагују на прве симптоме, а требало би. Они се обично јаве лекару ако дође до јаког кашља или високе температуре. Битно је да лекар прати дете и процени какво је стање код детета јер те вирозе значајно ослабљују имунитет и могу довести до секундарних бактеријских инфекција, попут упале грла, која захтева антибиотску терапију или бронхитиса, појаснио је др Јонев.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
- У сваком случају, дете са симптомима треба изоловати из колектива и обавезно се обратити лекару - саветује др Јонев.
Хладно време и осцилације утичу на људе
Зашто хладно време не погодује људима, нарочито хроничним болесницима објаснила је кардиолог др Милијана Балевић, са Института "Дедиње", те истиче да током зимског периода треба бити посебно на опрезу.
- Зимски период и хладни временски услови су тест за кардиоваскуларни систем. Ми смо навикли на неке лаке медитеранске температуре, када је минус и један степен, може организам осетити то, нарочито ако се ради о хроничним болесницима, објаснила је др Балевић.
Како је истакла, рађена су истраживања, нарочито у Великој Британији, која су показала да два одсто инфаркта се чешће јавља код пада температуре.
Фото: Профимедиа
- Зато треба бити обазрив када дође до пада температуре, јер организам се бори да остане топао. Тада је потребно довољно кисеоника доставити сваком органу и зато се он брани тако што грчи крвне судове, убрзава срчани рад. Крв постаје гушћа, нарочито ако не пијемо довољно течности може доћи до стварања угрушака тромба или изазвати инфаркт, истакла је др Балевић.
БОНУС ВИДЕО:
