Злочин у престоници Црне Горе, подсетимо, догодио се 1. јануара у поподневним часовима када је помахнитали Ацо Мартиновић након вишечасовног седења у кафани "Велестово" љут отишао кући, наоружао се, а потом кренуо у свој какви пир. Мартиновић је брутално пуцао у своје пријатеље, кумове, децу и сестру и то на три локације на Цетињу. Убица је потом извршио самоубиство.
Поводом 40 дана од масакра, први пут се огласила неутешне мајке дечака Јована (14) и Вукана (9) Вулетића, које је убица убио буквално на кућном прагу. У масакру тешко је повређен њихов отац, док им је убица убио и стрица Мирка Вулетића (42) иначе, власника кафане "Веслестово" одакле је и почело крвопролиће.
- Четрдесет дана без вас, децо моја. Били сте моја срећа, радост, све у животу, сада сте мајчина вечна рана без лека. Претешко је живети без вас. Немогуће... Бол разара и срце и душу. У чему пронаћи снагу и наставити даље без вас, среће мајкине. Све се надам да ћете се однекуд појавити и рећи да је ово ружан сан, али то је само пуста жеља моја. Мајка вас носи у срцу, души, ту ми вас нико никада узети не може. Јоцо, Вуки, чувајте горе један на другог. Мајка вас неће, не може прежалити што ми невини страдасте, децо моја. Воли вас ваша неутешна мајка - потписала је читуљу мајка, док се потом и неутешна породица Вулетић са неколико читуља опростила од њих.
- Скрхани болом поводом наше трагедије. Навршава се 40 наших рана, бола и непребола Мирка, Јована и Вукана. Мирко брате, чувај нам наше и твоје два анђела Јована и Вукана.
"Зла судбина вас отрже од живота и поведе на пут без повратка, а нама остави вечити бол и рану која никада неће пребољети. Вечно ћемо туговати за вашим недужним животима", "Тог 1. јануара, куме, угаси се твоја младост, угаси монструм два тек започета неискварена живота. Нека ваше чисте душе почивају у царству небеском", "Навршава се 40 дана туге и бола од када вас крвник отргну из загрљаја. Немамо речи којима би исказали нашу бол и тугу због ваших прерано угашених живота. Поносни што смо вас имали. Поносни на вашу племенитост, младост, невиност, лепоту, на љубав коју сте пружали. Почивајте у миру, анђели наши мали са својим стрицем који вас тамо чува од свега. А ми овамо заувек вас чувамо од заборава", ово су само неке од потресних читуља, иначе, стрица и његова два сокола нису заборавили ни кумови, породица Кокотовић. Како је Курир раније писао, 13. жртва масакра Дејан Кокотовић и убијени Вулетићи били су кумови.
Прочитајте још
"Вољеним кумовима, Мирку, Јовану и Вукану. Неми од бола, немамо речи да искажемо тугу и бол за вама. Почивајте у миру у загрљају свога кума који вас је неизмерно волео. Кумови Кокотовићи", пише у читуљи.
Потом су се низали и читуље за остале убијене жртве - браћу близанце Милоша и Марка Мартиновића, њихове родитеље Радована и Радмилу Мартиновић, потом Бранка Мудрашу, Јошу Оташевића, Радована Марковића, Драгану Драшковић и Зорицу Вулетић.
"Безумни хици су заувек прекинули нашу породичну срећу и хармонију и у нашим срцима оставили немерљиву тугу и бол и ненадокнадиву празнину за које не постоје речи којима се могу описати. Кроз живот си ишао часно, достојанствено и поштено, увек спреман на топлу људску реч и разумевање и у твом великом и племенитом срцу било је места за све. Памтићемо твоју доброту, твоје топле речи, пажњу и неизмерну љубав коју си нам поклањао. Био си наша снага, чврсти ослонац и сигурност. Живећеш увек у нашим срцима кроз успомене и најлепша сећања која нас болно подсећају на време срећног породичног живота и тако ће бити увек, док и ми живимо", читуљу је потписала породица Бранка Мудраша, док другу потписује породица Јоше Оташевића.
"Навршава се 40 тужних дана откад нас је напуштио наш вољени син, брат, ујак и деда. Био си нам снага и чврст ослонац. Много је тешко без твоје доброте, топлине, племенитости и љубави за све нас. Бол и туга остају вечно у нашим срцима. Са поносом ћемо чувати успомену на тебе. Волимо те заувек.
Уследио је опроштај повоодом помена за породицу Мартиновић, а несумњиво најтужнија је она коју потписује Марија са ћерком. Иначе, Марија Мартиновић је била тешко рањена у масакру на Цетињу, али је на сву срећу успела да преживи.
"Навршава се тужних 40 дана, вољени наш, откад ниси са нама. Тајо, зашто си ме тако рано напустио? Како, тајо, да одрастем без тебе. Ћиро мој, како ћу сама са Ћићом. Зашто ми те Бог узе, ниси то заслужио... Чуваћу нашег Ћића, знам да нас гледаш са неког бољег места. Волимо те највише на свету - пише у читуљи.
"Чујеш се у сваком нашем ћутању. Живиш у свим нашим причама. Недостајеш нам да нас као и увек дочекаш на кућном прагу. Боли што више нећемо видети твој осмех и осетити твој загрљај. Боли свако сећање на тебе, на твоје племенито срце и чисту душу. Наша љубав, сећање и мисли те не дају забораву. Мирно спавај, анђеле - стоји у читуљи коју потписује породица Радована Марковић.
Читуља за Драгану Драшковић такође, има много, а издвојила се она од супруга и деце: "Дани пролазе, а туга, бол и празнина се не смањују. Твојим одласком отишао је и део наших душа, топлина породичног дома и родитељска љубав и пажња. Док смо живи чуват ћемо сећање на најлепше успомене."
БОНУС ВИДЕО:
