Свима је било јасно да је Црни Ђорђе убијен по наређењу кнеза Милоша Обреновића. Часто касније је Милош за Карађорђа знао да каже "убила га суза народа", алудирајући на чињеницу да је Карађорђе у критичном моменту Устанка 1813. напустио земљу.
Када је убијен, Карађорђе није био наш млад, имао је 55 година и у народу је био познат по прекој нарави.
Рођен као Ђорђе, презиме је добио по имену свог оца Петронија Петра.
Као дете се истицао несвакидашњом храброшћу. Био је преке нарави и штедљив. Није био у прилици да се школује, тако да је остао неписмен. Као дечак је радио тешке послове и надничио код имућнијих Срба и Турака.
Фото: Профимедиа
Прочитајте још
Када су заратили Турци и Аустријанци, Карађорђе се пред крај тог рата, 1787. године, ангажовао на страни Аустрије. По завршетку рата добио је унапређење и медаљу за храброст и одметнуо се у хајдуке као вођа хајдучке дружине.
Као одговор на турску сечу кнезова Срби су 1804. су подигли устанак, а предводио их је Ђорђе Петровић Карађорђе, који је у то време био познат као угледни домаћин и трговац.
Важио је за прослављеног борца против Турака Османлија, који су му, пошто је убио неколико њих, наденули име Црни (кара) Ђорђе.
За вођу устанка против турске власти изабран је средином фебруара 1804. године на народном збору у Орашцу, када су га за подржали и Станоје Главаш и његови хајдуци. Самим чином полагања заклетве Ђорђе Петровић постао је вожд Карађорђе.
Важио је за човека преке нарави спремног да без компромиса дође до свог циља, што је околини уливало страх.
Предак лозе Карађорђевић
Вожд Карађорђе био је ожењен Јеленом Јовановић из Маслошева, са којом је имао два сина, Алексу и Александра. Оснивач је династије Карађорђевић, а његов директни потомак је принц Александар Карађорђевић.
Убрзо по проглашењу устанка у Орашцу, на иницијативу Карађорђа и под његовим руководством, сазвана је и прва скупштина старешина у Остружници, на којој су ударени темељи заједничкој акцији устаника.
Сачувана документа из тога времена сведоче да се Карађорђе од почетка маја потписује као "вожд", "перви предводитељ", "врховни војвода", "командант од Србије", а будуће велике војводе још увек су биле буљубаше.
Карађорђе је захтевао да дахије напусте Београд и није пристајао ни на какве преговоре са њима. Босански везир Бећир-паша, који је био дошао као султанов изасланик да половичним решењима заведе ред у Пашалуку, наишао је на чврст и одлучан отпор Карађорђа. Био је одлучан да се борба настави и поред тога што је било мањих колебања код појединих старешина.
Фото: Википедија
У Пећанима, у пролеће 1805, на тзв. Пећанској скупштини, Србија је требало да преда Порти све захтеве. На инсистирање Карађорђа главни захтев је био да се укину феудални спахијски односи и да се уведе унутрашња аутономна управа у Београдском пашалуку. Пошто Турци нису пристали на овакве услове, настављена је оружана борба. Ослобођене су још три нахије, постигнута је победа на Иванковцу 1805. а почетком наредне године устанак излази из оквира Београдског пашалука.
Средином 1806. године разбијена је турска офанзива, забележена је велика победа на Мишару и Делиграду и борба за ослобођење Београда 1807. године.
Карађорђе је девет година управљао Србијом, али је устанак пропао 1813. године, када је побегао у Аустрију, а следеће године се пребацио у Русију.
Карађорђе се 1816. године придружио грчком покрету за ослобођење, да би наставио борбу за протеривање Турака и из Србије.
Следеће године је тајно дошао у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је убрзо убијен.
Фото: Википедија/Илустрација
Издао га кум
Кнез Милош Обреновић, заједно са још једним Карађорђевим кумом Вујицом Вулићевићем, припремио је убиство.
Милош није желео нове борбе, а Карађорђев повратак у Србију, пошто се након устанка склонио у Аустрију и Русију, носио је опасност од избијања нових сукоба, али и преузимања власти.
Када је Карађорђе 25. јула 1817. заспао у колиби у селу Радовању код Велике Плане, Вујичин човек Никола Новаковић, чијег је брата Карађорђе убио током устанка, ударио га је тупим делом секире у главу, кажу историчари.
Фото: Википедија
Новаковић је мртвом вожду секиром одсекао главу, скинуо му одело на којем је био и орден који је Карађорђе добио од руског цара и све то, с бисагама у којима је било 4.000 дуката, предао Вујици Вулићевићу који је то однео Павлу Лисовићу, оданом Милошевом човеку који је чекао у Паланци.
Након убиства, Вујица Вулићевић је саградио цркву брвнару, названу у народу покајница. Никола Новаковић је убрзо изгубио разум и у једној несрећи га је самлео воденички точак.
Већ сутрадан, Карађорђева глава стигла је у Београд у једној зобници, а његово обезглављено тело сахрањено је на удаљеност од око 100 корака од места где је убијен.
Према истраживањима Миливоја Гавриловића, који је живео између два светска рата и који је успео да готово до детаља реконструше Карађорђево убиство, Милош се силно обрадовао пошиљци из Радовањског луга.
Фото: Википедија
У његовом конаку који се налазио преко пута Саборне цркве, на белом тањиру је стајала опрана глава његовог кума, вожда Карађорђа. Тањир с Карађорђевом главом је стајао на високом троношцу, испред њега било је упаљено кандило, а Милош је ноћ провео у молитвама на коленима стално понављајући:
“Опрости, куме Ђорђе! Опрости, господару!”
Сутрадан, Милош је Карађорђеву главу послао београдском везиру, чему су се београдски Турци силно обрадовали. Након што су Турци препознали главу Карађорђа, вратили су је Милошу који је истог дана нашао једног касапина који је, по Милошевом наређењу, у подруму кухиње конака одрао вождову главу и при том је стално ридао и дрхтао, пише Телеграф.
О прекој нарави Карађорђа, најбоље сведочи ова прича:
Потоњи српски вожд убио је свог оца, јер је породицу, која је од Турака побегла у Срем, наговарао да се врати и служи Турцима. Касније је од православних свештеника тражио опроштај за оцеубиство и добио га.
Његова прека нарав дошла је опет до изражаја у породици 1806. године. Карађорђев брат Маринко био је склон испадима, оптуживан је за туче, крађе, насилно понашање. Али кап која је прелила чашу, према историчарима, био је догађај у којем је Маринко обешчастио једну девојку. Карађорђе је тада пресудио и свом брату Маринку, кога је обесио.
(Стилл)
БОНУС ВИДЕО:
